Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je normalizacija stanja u Bosni i Hercegovini moguća samo uz povlačenje odluka nelegitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita. Dodik smatra da Šmit ne bi trebao da bude prisutan u BiH, te je naglasio da ga doživljava kao nepostojećeg. „Šmit je napravio mnoge greške, ali verujem da ćemo ih eliminisati“, istakao je Dodik.
Dodik je posebno ukazao na to da je Šmit u prošlosti, putem svojih odluka, Republici Srpskoj oduzeo značajna sredstva. „Samo prošlog petka, Šmit je oteo 200 miliona KM. Njegove odluke, kao i odluke Evropske unije, samo ‘trenira strogoću’“, rekao je Dodik, naglašavajući da nijedna strana do sada nije intervenisala u finansijski sistem Republike Srpske.
Predsednik Srpske je dodao da je Šmit napravio direktnu štetu i da traže načine kako da ga tuže. „Proganjaćemo ga dok god bude živ“, rekao je Dodik, prenela je RTRS.
Dodik je u drugom delu svog obraćanja prisustvovao proslavi slave Hrama Svetog Prokopija u Branešcima kod Čelinca. Tamo je poručio da gde ima sloge i sabornosti, ima i blagoslova. „Sva lepota naše tradicije i vera u sigurnu budućnost isprepleteni su na velikom narodnom zboru“, napisao je Dodik na društvenoj mreži.
Kum hramovne slave bio je predsednik Gradskog odbora SNSD-a Banjaluka Vlado Đajić, dok je Svetu arhijerejsku liturgiju predvodio mitropolit banjalučki Jefrem, u prisustvu velikog broja vernika. Ovaj događaj je bio prilika za okupljanje naroda i izražavanje zajedništva, koje Dodik posebno naglašava kao ključ za budućnost Republike Srpske.
U svetlu trenutnih političkih tenzija, Dodikove izjave ukazuju na njegovu odlučnost da se suprotstavi odlukama međunarodnih predstavnika i da zaštiti interese Republike Srpske. Ovaj stav je u skladu sa njegovim dugogodišnjim političkim principima, koji se često temelje na nacionalnom suverenitetu i autonomiji.
Politička scena u Bosni i Hercegovini ostaje napeta, a Dodikove reči o Šmitu i njegovim odlukama dodatno pojačavaju već postojeće podela. Predsednik Republike Srpske nastavlja da se bori protiv onoga što vidi kao nepravdu prema svom narodu i entitetu koji predstavlja. Njegova retorika, koja se oslanja na nacionalni suverenitet i otpornost, može privući podršku među njegovim pristalicama, ali takođe može izazvati dodatne tenzije sa drugim političkim akterima u BiH.
U tom kontekstu, Dodikova uloga kao lidera Republike Srpske ostaje centralna, dok se suočava s izazovima kako unutrašnjim, tako i spoljnim. Njegova sposobnost da okuplja ljude oko zajedničkih vrednosti i tradicija može igrati značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovog entiteta, naročito u svetlu trenutnih političkih i ekonomskih pritisaka.
Kako se situacija u Bosni i Hercegovini razvija, ostaje da se vidi kako će Dodik i njegovi sledbenici reagovati na buduće odluke visokog predstavnika i međunarodnih institucija. Njihova strategija će nesumnjivo oblikovati politički pejzaž u regionu i uticati na odnose unutar same BiH.
