Nikšićki protojerej stavrofor Dragan Krušić, potomak poznatog srpskog patriote Blagoja Mićkova Krušića iz Prigradine, nedavno je odlikovan Zlatnim ordenom prvog stepena „Dragoljub Draža Mihailović“. Ova nagrada mu je dodeljena za njegovu posvećenost odbrani Srpstva i Ravnogorstva. Blagoje Mićkov Krušić bio je komita iz odreda vojvode Voja Tankosića i pripadnik Gvozdenog puka, koji se borio na brojnim frontovima tokom Prvog svetskog rata, uključujući bitke kod Cera, Drine, Kolubare, Kosmaja, Prizrena, Piškopeje, kao i na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.
Protojerej Krušić ističe svoju zahvalnost vojvodi Mileti Pavićeviću Čiči, koji je prepoznao njegovu zaslugu za ovo odlikovanje. On naglašava da je sudbina njegovog pradede slična sudbini generala Draže Mihailovića, koji je bio mučenik bez groba. Krušić se nada da će jednog dana kosti njegovog pradede biti pronađene i dostojno sahranjene.
Ovaj sveštenik je poznat po svojoj revnosti u službi Bogu, Crkvi i narodu. Tokom prošlogodišnje litije u Nikšiću, koja je okupila više od 20.000 ljudi, on je bio uhapšen zajedno sa episkopom Joanikijem i drugim sveštenicima zbog kršenja mera koje su zabranile okupljanje usled pandemije. U zatvoru su, uprkos teškim uslovima, uspeli da obeleže svoju veru, slaveći Gospoda i čitajući akatiste svetima.
Krušić se seća zatvorske ćelije, koja je bila mala i slabo osvetljena, gde su on i njegovi saborci slavili i molili se. Njihovo duhovno zajedništvo nije im dopuštalo da se predaju, te su nastavili da čine ono što su smatrali ispravnim.
U razgovoru se prisetio reči svog predaka Blagoja, koji je, kada je dobio odlikovanje od regenta Aleksandra, odgovorio na pitanje šta još želi: „Moja je želja slobodna otadžbina, a kada dođemo u svoju otadžbinu, svi ćemo onda biti gazde i generali.” Ova rečenica oslikava duboku patriotsku strast i želju za slobodom koja se prenosi kroz generacije.
Predsednik Ujedinjenog ravnogorskog pokreta Crne Gore, vojvoda Mileta Pavićević, hvali sveštenika Krušića kao duhovnika koji s ponosom nosi svoj krst i okuplja verni narod. On podseća da je Blagoje Mićkov Krušić ubijen 17. avgusta 1944. godine, a da se ni posle toliko godina ne zna gde su njegovi posmrtni ostaci.
Protojerej Krušić je poznat kao „tihi duhovnik glasnog srca“. U njegovoj časti podignut je spomenik vitezu Blagoju na groblju u Počivalima, blizu Crkve Svetog Save u Banjanima. On veruje da će njegov deda, koji je odlikovan Karađorđevom zvezdom, jednog dana biti vraćen na mesto gde je otišao u večnost.
Ova priča o protojereju Dragan Krušiću i njegovom predaku Blagoju Mićkov Krušiću simbolizuje ne samo ličnu hrabrost i posvećenost, već i kolektivnu borbu srpskog naroda za slobodu i pravdu. Njihovi životi i dela ostavljaju snažan utisak na savremeno društvo i podsećaju nas na važnost očuvanja tradicija, sećanja i vrednosti koje su oblikovale našu istoriju.
Uvek će biti onih koji se bore za istinu i pravdu, poput protojereja Krušića, koji nastavlja da inspiriše ljude svojom verom, hrabrošću i posvećenošću. Njegova priča je podsticaj svima da se bore za ono što veruju, bez obzira na okolnosti, i da se nikada ne zaboravi nasleđe koje su ostavili naši preci.
