U Crnoj Gori je izazvana velika pažnja zbog podizanja spomenika vojvodi Pavlu Đurišiću u selu Gornje Zaostro, što je izazvalo brojne reakcije među građanima. Ovaj događaj je posebno komentarisao predsednik Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, koji je istakao značaj Đurišića kao vođe Trinaestojulskog ustanka. U svom obraćanju, Dajković je istakao da su meštani Gornjeg Zaostra, koji su podigli spomenik, uhapšeni u policijskoj akciji, a on je optužio vlasti za nepravdu prema tim ljudima.
Dajković je na društvenoj mreži X izrazio zabrinutost zbog hapšenja „čestitih i porodičnih meštana“, naglašavajući da oni nisu učinili nikakvo zlo. Umesto toga, ukazao je na to da u Crnoj Gori postoje spomenici onima koji su se borili protiv srpskog naroda, poput Jusufa Čelića i Ali-paše Gusinjskog. Ova izjava je otvorila raspravu o tome kako se različiti istorijski događaji i ličnosti percipiraju u savremenoj Crnoj Gori.
Dajković je kritizovao institucije poput policije i tužilaštva zbog njihove tišine o spomenicima, koje smatra sramotnim. On je ukazao na kontrast u postupanju prema spomenicima i ljudima koji su se borili za srpski narod, i onima koji su, prema njegovim rečima, bili odgovorni za zločine. Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva, koje se i dalje bori s nasleđem rata i sukoba iz prošlosti.
Osim toga, Dajković je istakao i problematiku vezanu za spomenike komunističkih vođa, posebno Tita. On je izrazio zabrinutost da se u Crnoj Gori glorifikuju ličnosti koje su bile odgovorne za zločine protiv srpskog naroda, dok se istovremeno potiskuju i progone oni koji se bore za pravdu i istinu. Ova tema ostaje veoma delikatna u društvu, gde se i dalje osećaju posledice ratova i sukoba iz devedesetih.
“U Gornjem Zaostru, meštani su pokazali da poštuju svoju istoriju i da je važno da se sećamo onih koji su se borili za slobodu. Njihovo hapšenje je neprihvatljivo i zahteva hitnu reakciju,” izjavio je Dajković. On je pozvao na oslobađanje uhapšenih meštana, naglašavajući da su oni samo izrazili svoju ljubav prema domovini i njenoj istoriji.
U društvenim mrežama, reakcije na Dajkovićeve izjave su bile podeljene. Dok su neki podržavali njegov stav i smatrali da su hapšenja nepravda, drugi su kritikovali njegovo pozivanje na glorifikaciju istorijskih ličnosti koje su u prošlosti bile kontroverzne. Ove podeljene reakcije ukazuju na to koliko je teško pronaći zajednički jezik u društvu koje je duboko podeljeno po pitanju svoje istorije.
Dajković je takođe ukazao na to da je svaka kritika prema njegovim stavovima često praćena pretnjama, što dodatno komplikuje dijalog o ovim pitanjima. Smatra da je važno da se svi, bez obzira na svoje političke stavove, mogu slobodno izraziti i razgovarati o istoriji koju dele.
U zaključku, situacija u Gornjem Zaostru i reakcije na podizanje spomenika Pavlu Đurišiću pokazuju duboke podele unutar crnogorskog društva. Ova pitanja ne samo da se tiču prošlosti, već i oblikuju savremeni identitet Crnogoraca. Potrebno je otvoreno razgovarati o ovim pitanjima, kako bi se pronašlo rešenje koje će pomiriti različite perspektive i omogućiti zajednički napredak u budućnosti.
