Zoran Ilić, pomoravski proizvođač iz Mirilovca, nadomak Paraćina, suočava se sa teškim gubicima u svojoj berbi šljiva. Njegov šljivik, koji se prostire na 40 ari, bio je toliko prerodio da su se grane savile do zemlje, ali ovog avgusta nije ostala ni peteljka za branje. Mraz koji je pogodio voćnjake tokom cvetanja, sa temperaturama koje su padale do minus osam stepeni, ostavio je ozbiljne posledice na rod.
U razgovoru sa novinarima, Ilić objašnjava da je od onih malo plodova sorte stenlej koji su preostali u drugim voćnjacima, planirao da pokuša da ubere nekoliko kilograma. Međutim, realnost je veoma surova – očekuje da će na svakom stablu imati jedva dva do tri kilograma ploda, što je samo delić od prošlogodišnjeg roda. Prošle godine, sa oko dva hektara, Ilić je ubrano 60 tona šljiva, dok će ove godine, po svemu sudeći, ukupna količina teško dostići 700 kilograma.
Ukupna šteta, prema procenama ovog voćara i inženjera zaštite bilja, iznosi između 10.000 i 15.000 evra. „Precizno ću znati kada završim ovu sirotinjsku berbu,“ naglašava Ilić. U njegovom voćnjaku se nalaze i rane sorte šljiva koje su takođe pretrpele štetu zbog mraza. On ima oko 120 stabala čačanske rodne sorte i dvadesetak stabala ruske džanarike. Domaća sorta je gotovo potpuno uništena, dok je inostrana sorta, koja je prošle godine dala dve i po tone, ove godine „spala“ na samo 120 kilograma.
Iako je količina roda minimalna, prvu klasu šljiva Ilić prodaje po ceni od 150 dinara po kilogramu. Ove šljive se najčešće koriste za pravljenje džema, dok će meki plod zadržati za svoje potrebe, pretežno za pravljenje rakije. On ističe da je berba izuzetno mučna, jer da bi nabrao oko 70 kilograma šljiva, mora da prođe pored pedesetak stabala. „Ne bih ni započinjao taj posao da mi nije žao i to malo roda,“ kaže Ilić.
Na kraju razgovora, izražava nadu da će sledeća godina biti bolja. Šljive, kao jedna od najrasprostranjenijih voćki u Srbiji, doživele su ozbiljnu katastrofu ove godine, osim delimično u Vojvodini. Zbog ovih nepovoljnih okolnosti, tržište šljive ove godine će se najverovatnije „pokrivati“ uvozom, što dodatno zabrinjava domaće proizvođače.
Ova situacija nije samo problem za Ilića, već predstavlja ozbiljan izazov za voćarsku industriju u Srbiji, koja se suočava sa klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima. Mnogi voćari širom zemlje beleže slične gubitke, a mraz tokom proleća je bio posebno poguban za voćarsku proizvodnju. U svetlu ovih događaja, stručnjaci pozivaju na jaču podršku poljoprivrednicima kako bi se osigurala održivost voćarske proizvodnje u budućnosti.
Ilićeva priča je samo jedan od mnogih primera kako klimatske promene utiču na poljoprivrednu proizvodnju, ali i kako se voćari bore da prežive u ovim izazovnim vremenima. Njegova odlučnost da završi berbu uprkos lošim uslovima pokazuje hrabrost i otpornost srpskih poljoprivrednika. S obzirom na sve izazove, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i da li će se tržište šljive stabilizovati ili će nastaviti da se oslanja na uvoz.
