Nevenka Dokmanović, stručnjakinja za estetsku medicinu, istakla je zabrinutost zbog sveprisutne banalizacije estetskih procedura, kao i brzine kojom se ovi tretmani sprovode. U intervjuu koji je dala, Dokmanović je naglasila da se često pravi greška kada se estetska medicina doživljava kao nešto što može da se obavi u samo 15 minuta, bez razumevanja potencijalnih rizika i posledica.
U poslednjih nekoliko godina, estetska medicina postala je izuzetno popularna, a mnogi ljudi se odlučuju za različite procedure u potrazi za brzim rešenjima za probleme poput bora, opuštene kože ili nejednakosti u obliku lica. Dokmanović upozorava da ovakva percepcija može dovesti do neodgovarajućih odluka i nerealnih očekivanja među pacijentima.
„Estetska medicina nije samo ‘brza popravka’. To je kompleksna disciplina koja zahteva vreme, stručnost i pažljivo razmatranje. Kad se tretmani sprovode brzo, često se zanemaruju faktori koji su ključni za postizanje prirodnog i skladnog izgleda“, kaže Dokmanović.
Dokmanović se osvrnula i na učestalost neproverenih i nekvalitetnih proizvoda koji se koriste u estetskim tretmanima, što dodatno komplikuje situaciju. „U današnje vreme, dostupnost informacija na internetu može biti dvosekli mač. Mnogi ljudi traže brza rešenja i često se odlučuju za tretmane koji nisu provereni ili su obavljeni od strane nestručnih lica“, naglašava ona.
S obzirom na to da se estetska medicina sve više normalizuje u društvu, Dokmanović smatra da je važno podići svest o tome šta proces uključuje. Ona preporučuje da se pacijenti uvek konsultuju sa stručnjacima i da se ne oslanjaju samo na informacije koje dobijaju putem društvenih mreža ili interneta.
„Bitno je da se pacijenti informišu o rizicima i benefitima svake procedure. Takođe, treba uzeti u obzir da je svaka osoba jedinstvena i da se tretman što više mora prilagoditi individualnim potrebama i željama“, dodaje Dokmanović.
Dokmanović je takođe razgovarala o etici u estetskoj medicini. „Moramo biti svesni da estetski tretmani mogu imati psihološki uticaj na pacijente. Kroz razgovor sa pacijentima, moramo razumeti njihove motive i očekivanja kako bismo im mogli pomoći na najbolji mogući način“, rekla je ona.
U svetlu sve većeg broja ljudi koji se odlučuju za estetske procedure, Dokmanović naglašava važnost edukacije. „Edukacija ne samo da pomaže pacijentima da donesu informisane odluke, već i stručnjacima da pravilno pristupe svakom slučaju“, smatra ona.
Dokmanović takođe ističe da su neki od najčešćih tretmana, kao što su botoks i filer, postali gotovo svakodnevna pojava, ali upozorava na to da oni nisu bez rizika. „Svaka procedura nosi svoje rizike, a neodgovarajući pristup može dovesti do nepoželjnih rezultata. Zbog toga je ključno da se tretmani izvode u kontrolisanim uslovima i od strane obučenih stručnjaka“, zaključuje ona.
Na kraju, Dokmanović poziva sve koji razmišljaju o estetskim procedurama da se informišu, konsultuju sa stručnjacima i da ne podležu pritiscima društva ili medija. „Kvalitetna estetska medicina zahteva vreme, pažnju i stručnost, a ne brzinu. Važno je da svako razume da je estetska medicina proces koji može doneti divne rezultate, ali samo kada se pristupi s odgovornošću i znanjem“, poručila je ona.
U svetu u kojem su estetski tretmani postali sveprisutni, Dokmanović poziva na promišljeno i odgovorno ponašanje, kako bi se izbegli neželjeni efekti i osigurali najbolji mogući rezultati.
