U Beogradu, Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, komentarisao je današnje okupljanje protiv blokada održano na Vidovdan, nazivajući ga neuspešnim. Prema njegovim rečima, broj učesnika se kretao između 20.000 i 60.000, dok je 15. marta zabeleženo prisustvo više od 100.000 ljudi na protestu. Šešelj je izrazio sumnju u efikasnost ovog okupljanja, ističući da su to neki od preferiranih elemenata za ponovnu mobilizaciju građana koji se protive trenutnoj vlasti.
Šešelj je ukazao na mogućnost incidenata tokom protesta, naglašavajući da organizatori nisu uspešni bez podrške građanske baze. Njegovo gledište je da su ovi protesti prožeti podrškom neimenovanih „neprijatelja Srbije“, koji navodno teže da oslabe državu kroz takve akcije. Na taj način, on ukazuje na to kako bi mogao uslediti dalji privredni i društveni pritisak na vlasti.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratio se javnosti govoreći o „blokaderskom teroru“ koji je po njemu prisutan. On je naglasio da će nadležni biti odgovorni za pozive na sukobe i nasilje koje može uslediti usled jačanja tenzija. U svom odgovoru, istakao je da je država jača od svih pojedinačnih interesa i protesta, te da se njegova pozicija ne može uzdrmati lakim okupljanjima.
Vučić je kategorički odbacio mogućnost da će potpisati pomilovanja za učesnike koji bi mogli izazvati nered, ističući da je odgovornost prvo na organizatorima tih događaja. Njegovo izlaganje ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi Srbija, govoreći o sigurnosti i stabilnosti koja mora biti prioritet. Postavio je jasnu poruku da vlast ne može ignorisati potencijalne pretnje po red i mir.
Izvori bliski protestima govore o frustracijama među građanima, koji smatraju da su njihova glasanja i zahtevi često umanjeni od strane vlasti. Pojedinci sa protestnog skupa pominju da su tamo da izraze svoj nezadovoljstvo prema sadašnjoj upravi i njenim politikama koje smatraju destruktivnim za budućnost Srbije.
Na kraju, situacija na ulicama Beograda pruža sliku o dinamici između vlasti i njenih protivnika. Ove tenzije, koje se manifestuju kroz proteste, odražavaju duboke podele unutar društvenog tkiva. Dok Šešelj i njegovi sledbenici vide ovo kao priliku za buđenje građanskog aktivizma, Vučić iznosi čvrstu strategiju da lišava mogućnosti za pobunu.
Ova drama na političkoj sceni Srbije pokazuje koliko su situacije složene i uvek podložne promenama. Bez obzira na održane proteste, jasno je da se odnosi snaga i dalje formiraju kroz akcije obje strane, pri čemu su građani ti koji konačno mogu imati presudnu reč kad su izbori u pitanju.
