U Crnoj Gori, usred niza skandala koji su uzburkali političku scenu, jedno od najvažnijih pitanja postalo je ponovo otvaranje trgovina nedeljom. Ova tema je postala aktuelna nakon odluke Ustavnog suda koji je ukinuo neradnu nedelju, uvedenu 2019. godine od strane parlamenta. Ustavni sud je obavestio javnost da je dostavio odluku o ukidanju člana 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojim se zabranjuje rad trgovina nedeljom i na državne praznike. Ova odluka može biti objavljena svakog trenutka, a najkasnije u roku od deset dana od dana dostavljanja.
Prema očekivanjima, trgovine bi mogle početi sa radom već tokom februara, i to 15. i 22. februara, a možda čak i 8. marta, pre nego što poslanici rasprave o vraćanju prethodnog stanja. Deo poslanika iz vladajuće koalicije zakazao je sednicu Skupštine Crne Gore za 16. februar, na kojoj će se raspravljati o usvajanju gotovo identičnog člana 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini.
Na nedavnom zasedanju skupštinskog Odbora za ekonomiju, predsednik Unije poslodavaca, Slobodan Mikavica, istakao je da su na vanrednoj sednici Socijalnog saveta jednoglasno doneli preporuke za izmenu zakona. Ove preporuke predlažu da se, u cilju zaštite zdravlja zaposlenih u trgovinama, rad nedeljom i na državne praznike ne može obavljati, ali uz određene izuzetke.
Predsednica Privredne komore Crne Gore, Nina Drakić, naglasila je da je Crna Gora turistička zemlja i da loša dostupnost proizvoda može negativno uticati na imidž zemlje. Drakić smatra da, iako ne može podržati stav o ograničavanju rada, treba poštovati postojeće propise.
U skladu sa tim, predloženo je da se trgovina na malo može obavljati nedeljom samo u određenim vremenskim okvirima, od 1. juna do 31. avgusta i od 1. decembra do 31. januara, ali samo u jednoj smeni. Predlog predviđa da radno vreme bude od 7 do 15 časova ili od 15 do 23 časa. Takođe, trgovine smeštene u trgovačkim centrima mogle bi raditi od 10 do 18 časova.
Ova tema izaziva različite reakcije među poslanicima, poslodavcima i radnicima. S jedne strane, otvorene trgovine nedeljom bi mogle povećati prihod trgovaca i poboljšati uslove za potrošače, dok s druge strane, postoje zabrinutosti oko zdravlja i sigurnosti zaposlenih. Mnogi radnici se protive ideji rada nedeljom, ističući da je to vreme koje bi trebalo da provedu sa porodicom ili da se odmore od radnih obaveza.
Takođe, postoje i ekonomski argumenti koji se odnose na turistički sektor. Kako Crna Gora zavisi od turizma, omogućavanje rada trgovinama nedeljom može pomoći u poboljšanju usluga za turiste koji često dolaze iz zemalja gde su prodavnice otvorene tokom vikenda.
Unija poslodavaca je naglasila da se moraju naći odgovarajući kompromisi koji će zadovoljiti interese svih strana. U tom kontekstu, važno je obezbediti fleksibilne radne uslove koji će omogućiti trgovinama da budu konkurentne dok istovremeno štite prava i interese radnika.
Ova situacija je još jedan pokazatelj kako se političke odluke u Crnoj Gori direktno odražavaju na svakodnevni život građana. Kako se stanje razvija, očigledno je da će odluke koje budu donete u narednim danima imati dugoročne posledice po ekonomiju, društvo i radne uslove u zemlji.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije i učestvovati u dijalogu između svih zainteresovanih strana kako bi se došlo do najboljih rešenja koja će zadovoljiti potrebe i prava svih uključenih.
