Direktor kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je danas na društvenoj mreži Iks objavio stav o ustavnom priznavanju srpskog jezika kao službenog u Crnoj Gori. Gujon smatra da bi ovo priznanje, koje bi se izjednačilo sa crnogorskim jezikom, predstavljalo važan korak ka uvažavanju stvarne jezičke strukture društva i izražavanju demokratske volje najbrojnije jezičke zajednice u Crnoj Gori. Njegova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija oko pitanja jezika i identiteta u zemlji.
Gujon je reagovao na nedavne komentare predsednika vlade Crne Gore, Milojka Spajića, koji je nazvao trenutnu politiku saradnje kao „ucenjivački model“. Spajić je istakao da je Demokratska narodna partija (DNP) odlučila da povuče podršku njegovoj vladi, što dodatno komplikuje političku situaciju u Crnoj Gori. Ovakav potez DNP-a usledio je nakon što vlada nije ispunila zahteve te partije o formiranju radne grupe koja bi se bavila pitanjem statusa srpskog jezika i identiteta.
Ova situacija reflektuje dublje podele unutar crnogorskog društva, gde su jezička i nacionalna pitanja često u središtu političkih rasprava. Srpski jezik je u Crnoj Gori priznat kao jedan od jezika koji se koristi, ali nije na istom nivou kao crnogorski jezik, koji je zvaničan. Mnogi u Crnoj Gori, naročito u redovima srpske zajednice, smatraju da je potrebno da se srpski jezik ustavno prizna kako bi se osiguralo ravnopravno tretiranje svih jezika i identiteta u zemlji.
Gujon je naglasio da bi ustavno priznavanje srpskog jezika doprinelo stabilnosti i jedinstvu u društvu. On je istakao da je jezik ključni deo identiteta i da je važno omogućiti svim zajednicama u Crnoj Gori da se osećaju zastupljeno i poštovano. U poslednje vreme, pitanja jezika i identiteta postala su sve više politizovana, što dovodi do tenzija između različitih etničkih i jezičkih zajednica.
Ova polemika nije nova, ali se čini da je sada dosegla novu dimenziju, s obzirom na trenutnu političku situaciju u zemlji. Otkazivanje podrške DNP-a vladi može dovesti do političke nestabilnosti, što će dodatno otežati postizanje konsenzusa o ovim važnim pitanjima. Očekuje se da će se ova situacija dodatno razvijati, a političke stranke će morati da nađu rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
U ovom kontekstu, Gujonov poziv na ustavno priznanje srpskog jezika može se posmatrati kao deo šireg pokreta za jačanje prava manjinskih zajednica u Crnoj Gori. Mnogi smatraju da je važnost jezika u oblikovanju identiteta i kulture neprocenjiva, i da bi njegovo priznanje moglo doprineti smirivanju tenzija i izgradnji boljih odnosa među različitim zajednicama.
U narednim danima, očekuju se dalje reakcije političkih aktera i organizacija koje se bave pravima manjina, a pitanje jezika i identiteta će sigurno ostati u fokusu javne debate. Gujonov stav može biti signal da se ova pitanja ne mogu ignorisati i da je potrebna otvorena diskusija o pravima svih zajednica u Crnoj Gori.
S obzirom na sve veće političke tenzije, jasno je da će srpski jezik i njegovo mesto u crnogorskom društvu biti predmet daljih rasprava. Kako se politička situacija razvija, tako će i potrebe za dijalogom i razumevanjem među različitim zajednicama postajati sve važnije. Priznavanje srpskog jezika kao službenog može biti jedan od načina da se postigne veće jedinstvo i stabilnost u društvu.
