Društvenim mrežama nedavno se proširio snimak neobičnog morskog stvorenja, zabeleženog osam metara ispod površine mora kod Las Palmasa u Španiji. Na prvi pogled, ovo biće može delovati kao stvorenje iz naučne fantastike, ali zapravo se radi o svetlici (Pyrosoma atlanticum) – koloniji planktonskih organizama koji se sastoji od stotina hiljada sitnih jedinki.
Svetlica može da naraste do neverovatnih 18 metara, a iako je prvi put zabeležena u Atlantiku, povremeno se pojavljuje i u Jadranskom moru. Njeno ime potiče od grčkih reči „pyro“ (vatra) i „soma“ (telo), što ukazuje na sposobnost ovih organizama za bioluminiscenciju. Ova zanimljiva osobina omogućava im da svetle u zelenim ili ružičastim nijansama, reagujući na dodir ili prisustvo drugih objekata. Ova svetlost može biti vidljiva čak i sa nekoliko metara udaljenosti pod vodom, što ih čini još fascinantnijim.
Važno je napomenuti da svetlica nije jedno biće, već predstavlja koloniju stotina, pa čak i hiljada sitnih organizama zvanih zooidi. Ovi zooidi su povezani zajedničkim tkivom i nervnim sistemom sličnim onom koji imaju kičmenjaci. Zajedno formiraju želatinoznu, vrećastu strukturu koja im omogućava da funkcionišu kao jedinstven entitet. Obično su veličine od nekoliko centimetara do pola metra, ali divovske svetlice mogu dostići dužinu i do 18 metara, što ih čini jednim od najvećih morskih organizama.
Svetlice se hrane planktonom filtriranjem vode, a ovaj mehanizam im takođe omogućava i kretanje. Njihova jedinstvena biologija uključuje sposobnost razmnožavanja kloniranjem, što znači da svaka jedinka može oploditi svoja jajašca, stvarajući genetski identične kopije. Ova sposobnost im omogućava da regenerišu oštećene delove tela ili da formiraju nove kolonije, čime se osigurava njihova opstanka u promenljivim uslovima mora.
Obično nastanjuju topla i tropska mora, kao što su ona u Meksičkom zalivu, ali su u poslednjim godinama primećene i u hladnijim vodama, čak do Aljaske i Južnog okeana. Kada svetlice uginu, tonu na morsko dno i postaju važan izvor hrane za dubokomorske organizme, čime igraju značajnu ulogu u ekosistemu.
Osim toga, svetlice su zanimljive i zbog svoje sposobnosti da se kreću u vodi. Njihovo telo je dizajnirano tako da stvara potisak, što im omogućava da se kreću kroz vodu. Ova sposobnost plivanja je važna jer im pomaže da se presele u područja bogata hranom ili u toplije vode tokom hladnijih meseci.
Svetlice su takođe predmet istraživanja u oblasti biologije i ekologije. Naučnici proučavaju njihovu ulogu u morskim ekosistemima, kao i kako klimatske promene utiču na njihovo stanište i migracione obrasce. S obzirom na to da su ovi organizmi ključni za održavanje ravnoteže u morskim ekosistemima, njihovo proučavanje može pomoći u razumevanju šireg uticaja ljudskih aktivnosti na okeane.
U poslednje vreme, povećano interesovanje za svetlice i slične organizme ukazuje na važnost očuvanja morskog života. Kako se globalno zagrevanje i zagađenje okeana nastavljaju, očuvanje staništa ovih fascinantnih bića postaje ključno za očuvanje biodiverziteta u morima. Svetlice, kao i mnogi drugi morski organizmi, suočavaju se sa pretnjama koje dolaze iz ljudskih aktivnosti, a njihovo istraživanje može doprineti naporima u očuvanju okeana.
U zaključku, svetlice su jedinstvena i fascinantna morska stvorenja koja nas podsećaju na čuda prirode. Njihova sposobnost bioluminiscencije, kolonijalnog života i ekološke uloge čini ih predmetom istraživanja i divljenja. Očuvanje ovih organizama i njihovog staništa od suštinskog je značaja za budućnost naših okeana i celokupnog ekosistema.
