Nenad Jezdić, jedan od najpriznatijih i najomiljenijih glumaca u Srbiji, trenutno se suočava sa ozbiljnim kritikama na društvenoj mreži Iks (poznatijoj kao Tviter). Ove napade izazvane su njegovom odlukom da se ne uključi u politički performans koji je usledio nakon izvođenja predstave „Putujuće pozorište Šopalović“. Dok su mnogi njegovi kolege, među kojima se ističe Dragan Bjelogrlić, izrazili podršku blokaderima podižući „studentski indeks“ kao simbol protesta, Jezdić je odlučio da ostane veran svojim principima, bez obzira na reakcije javnosti. Ova odluka dovela je do uvreda usmerenih na njega, a među njima se mogli čuti i izrazi poput „odvratnog g***a“ i „ljudska nula“, što ukazuje na to koliko je polemika oko njegovog postupka postala intenzivna.
Milan Antonijević, pravnik i javni intelektualac, javno je reagovao na ove napade, naglašavajući ozbiljne posledice jednoumlja i proganjanja onih koji ne dele istu političku agendu. On je osudio uvrede i pritiske usmerene ka Jezdiću kao besmislene, pozivajući sve da preispitaju trenutnu situaciju u umetničkoj sceni Srbije. Antonijević je istakao da je sloboda mišljenja jedan od osnovnih stubova svake demokratije i da je važno omogućiti prostor za različita mišljenja, čak i kada se ona ne poklapaju sa dominantnim narativima.
Ova situacija je dodatno osvetlila napetosti u društvu, gde je raznovrsnost stavova često potiskivana, a pojedinci koji se usude da iskažu svoj neslaganje su prečesto meta nasilnog verbalnog napada. Jezdićeva situacija može se posmatrati kao pokazatelj šireg problema u Srbiji, gde su umetnici i javne ličnosti pod pritiskom da se uključe u političke debate, čak i kada njihova lična uverenja ne ispunjavaju te zahteve. Njegova odluka da se ne priključi kolegama u ovom performansu može se shvatiti kao čin hrabrosti, ali i odluka da ostane dosledan svojim principima i ličnom integritetu.
Glumac je dugo bio omiljen među publikom zbog svojih uloga i talenta, a sada se suočava sa novim izazovima koji ga testiraju ne samo kao umetnika već i kao čoveka. Njegova sposobnost da se odupre pritiscima može inspirisati druge da se bore za svoja uverenja i izbore put koji im se čini ispravnim, čak i kada je to teško i riskantno.
U ovoj situaciji, važno je ne zaboraviti da umetnost ima moć da preispituje društvene norme i otvara dijalog o pitanjima koja su često tabu. Bez slobode izražavanja, umetnost gubi svoju suštinsku vrednost, a pojedinci poput Nenada Jezdića igraju ključnu ulogu u očuvanju ovog prava. Njegoš uspeh kao umetnika nije samo u njegovim ulogama na sceni, već i u njegovoj sposobnosti da ostane veran sebi, čak i kada se suočava sa negativnim posledicama. Njegova borba, i pored nesumnjivih izazova, može biti putokaz za generacije koje dolaze, pokazujući im važnost integriteta i hrabrosti u svetu koji često favorizuje konformizam.
