Nemačka tehnološka kompanija „Kontron“ našla se u središtu skandala nakon što je istraga portala Politico otkrila da je, uprkos sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, izvozila svoje proizvode u tu zemlju. Od jula do novembra 2023. godine, slovenačka podružnica kompanije izvezla je 49 pošiljki u vrednosti većoj od 3,5 miliona evra.
Kako je utvrđeno u istraživanju, pošiljke su prvo slane u Kazahstan, a zatim su preusmerene ka Moskvi. To je otvorilo pitanja o pravnim i etičkim aspektima poslovanja kompanije, s obzirom na to da je Evropska unija već mesecima uvela sankcije Rusiji.
U zvaničnom saopštenju, kompanija „Kontron“ izjavila je da je prestala sa izvozom nove robe nakon uvođenja 11. paketa sankcija u junu 2023. godine i da je isporučivala samo robu koja je imala odobrenje prema zakonima EU. Ipak, istraga je pokazala da je izvezena tehnologija, poznata kao SI3000, imala dvostruku namenu i mogla je da se koristi za nadzor i presretanje komunikacija.
Iako su se pojavile sumnje o usklađenosti sa zakonima, ni Evropska komisija ni nemačka Centralna carinska uprava nisu najavili istragu protiv „Kontrona“. Ovo izaziva zabrinutost, jer se postavlja pitanje kako Kremlj može da dođe do tehnologije koja mu je potrebna za vođenje rata protiv Ukrajine, uprkos međunarodnim sankcijama.
Nemačka kompanija „Kontron“ je u prethodnim godinama najavljivala povlačenje s ruskog tržišta, ali je nastavila da posluje kroz svoju podružnicu „Iskra Technologies“. Ova podružnica je od decembra 2024. godine takođe pod sankcijama EU, a broj zaposlenih je smanjen sa 600 na 240.
Prema podacima iz istraživanja, „Kontron“ ima 48,4% vlasničkog udela u „Iskra Technologies“, što je omogućilo ruskim preduzetnicima da koriste ovu kompaniju kao paravan za slanje pošiljki unatoč sankcijama. Ova strategija je pomogla Moskvi da smanji zavisnost od uvoza iz zapadnih zemalja i da se prilagodi sve strožim sankcijama.
U junu 2023. godine, „Kontron“ je dobila rusku industrijsku nagradu za nezavisnost od uvoza u telekomunikacijama, a već sledećeg meseca je uložila oko pola miliona dolara u proširenje proizvodnje širokopojasnih rutera za „Rostelekom“, teleoperatora u državnom vlasništvu. Ove aktivnosti su izazvale oštru osudu nemačkih političara, koji su istakli da je potrebna dodatna istraga i sankcionisanje evropskih kompanija koje nastavljaju trgovinu s Rusijom.
Konstantin fon Nok iz nemačkih Zelenih pozvao je na hitnu istragu i sankcije za sve kompanije koje pronalaze načine da zaobiđu sankcije, ističući da je nastavak trgovine s Rusijom neprihvatljiv nakon tri godine sukoba. Roderih Kizeveter iz CDU podsetio je da je nedostatak zapadne tehnologije bio jedan od glavnih udaraca za rusku ratnu ekonomiju.
Ova situacija ne samo da naglašava izazove u primeni sankcija, već i potrebu za jačim i efikasnijim mehanizmima za praćenje i kontrolu izvoza tehnologije koja može biti korišćena u vojne svrhe. Očekuje se da će se ova tema dodatno raspraviti na evropskom nivou, dok se politički pritisci na kompanije koje posluju sa Rusijom nastavljaju. U međuvremenu, „Kontron“ se suočava s ozbiljnim pitanjima o svojoj poslovnoj etici i zakonitosti svojih aktivnosti na ruskom tržištu.
