BEOGRAD – Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas važnu informaciju o stanju spoljnih dugova zemlje, naglašavajući da Srbija nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Prema zvaničnim podacima, spoljni dug Srbije iznosi 49 milijardi evra, što čini 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj procenat je smanjen u odnosu na kraj 2024. godine kada je iznosio 59,2 odsto.
U saopštenju se ukazuje na neistinite tvrdnje koje su se pojavile u medijima, prema kojima je spoljni dug Srbije 50 milijardi evra, kao i na navode da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, MMF-u i kineskim kreditorima. NBS je istakla da sredstva planirana kroz stend-baj aranžman sa MMF iz 2022. godine, u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), nisu u potpunosti povučena. Od toga je povučeno samo 1,2 milijarde evra, kroz dve tranše.
„Posle završetka drugog razmatranja ovog programa i akumulacije znatnog iznosa deviznih rezervi, kao i stvaranja fiskalnog prostora i održivog finansiranja platnog bilansa, preostali deo aranžmana tretiran je kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu, ovaj aranžman je zamenjen novim oblikom saradnje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji ne uključuje povlačenje finansijskih sredstava“, navodi se u saopštenju NBS.
Važno je napomenuti da alokacije specijalnih prava vučenja MMF-a ne podrazumevaju obavezu vraćanja glavnice, već se samo izmiruje kamata na tromesečnom nivou. Ovaj mehanizam ima za cilj da pozitivno utiče na jačanje deviznih rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike.
Ova informacija dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa izazovima globalne ekonomske situacije, uključujući inflaciju i energetske krize. NBS je naglasila da su mere koje su preduzete u okviru prethodnog aranžmana doprinele stabilnosti makroekonomske situacije u zemlji.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je uspela da poveća svoje devizne rezerve i smanji udeo spoljnih dugova u BDP-u. Ove mere, prema rečima ekonomista, doprinose jačanju kapaciteta zemlje da se nosi sa nepredvidivim ekonomskim okolnostima.
Pored toga, NBS je podsetila da je važno da javnost bude tačno informisana o stanju ekonomije i da se izbegavaju spekulacije koje mogu uticati na poverenje građana u institucije. Kroz transparentnost i jasnoću informacija, banka se nada da će doprineti stabilnoj i održivoj ekonomskoj politici.
S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, kao što su promene u kamatnim stopama, inflacija i geopolitički faktori, NBS će nastaviti da prati razvoj događaja i prilagodi svoje politike kako bi obezbedila stabilnost i rast srpske ekonomije. Ekonomisti smatraju da je ovakvo oprezno upravljanje finansijama ključno za budući ekonomski napredak zemlje.
U svetlu ovih informacija, očekuje se da će srpska vlada nastaviti da radi na jačanju ekonomskih kapaciteta i smanjenju spoljnih dugova, kako bi se obezbedila dugoročna finansijska stabilnost. Kroz različite ekonomske politike i strategije, Srbija teži ka ostvarenju održivog rasta i poboljšanju životnog standarda svojih građana.
Važno je da se građani informišu o ovakvim pitanjima, kako bi bili svesni ekonomskih kretanja i njihovog uticaja na svakodnevni život. Samo kroz edukaciju i razumevanje ekonomskih principa, građani mogu aktivno učestvovati u procesima koji oblikuju njihovu budućnost.
