Nemačka ulazi u 2026. godinu sa nizom zakonskih i finansijskih promena koje će značajno uticati na život građana. Ove promene obuhvataju različite aspekte, uključujući povećanje minimalne zarade, promene u javnom prevozu, kao i poreske olakšice koje će direktno uticati na zaposlene, penzionere i porodice.
Od 1. januara 2026. godine, minimalna zarada će porasti na 13,90 evra po satu. Takođe, povećana je i minimalna naknada za učenike u dualnom obrazovanju, što će dodatno olakšati finansijski teret porodicama čija deca pohađaju ovu vrstu obrazovanja. Ove promene su deo šire strategije vlade za unapređenje životnog standarda, posebno u kontekstu inflacije i povećanja troškova života.
Za mini-poslove, granica će biti podignuta na maksimalnu mesečnu zaradu od 603 evra, u odnosu na prethodnih 556 evra. Ova promena će omogućiti veću fleksibilnost za radnike koji se zapošljavaju na kraći vremenski period, a istovremeno će smanjiti obaveze poslodavaca u pogledu doprinosa.
Međutim, troškovi života takođe će rasti. Cene mesečnih karata za javni prevoz će porasti sa 58 na 63 evra, što će dodatno opteretiti građane u većim gradovima. Očekuje se da će povećanje troškova javnog prevoza izazvati zabrinutost među radnicima koji se oslanjaju na ovu vrstu transporta za odlazak na posao.
Na pozitivnoj strani, država uvodi poreska rasterećenja. Osnovni neoporezivi deo dohotka biće povećan na 12.348 evra, a poreske olakšice za decu takođe će biti povećane. Ove mere su deo nastojanja vlade da podrži porodice i podstakne natalitet, s obzirom na demografske izazove s kojima se Nemačka suočava.
Penzioneri će takođe doživeti promene, jer se od jula 2026. godine očekuje povećanje penzija za oko 3,7 odsto. Konačna odluka o ovom povećanju biće doneta na osnovu ekonomskih kretanja u proleće, a u skladu sa rastom zarada. Osim toga, najavljeno je uvođenje takozvane „aktivne penzije“, koja bi omogućila zaposlenim penzionerima da zarađuju dodatni prihod bez plaćanja poreza.
Na ekološkom planu, cene emisija ugljen-dioksida će se povećati sa 55 evra po toni na raspon od 55 do 65 evra. Ovo povećanje će se direktno odraziti na troškove goriva i grejanja domaćinstava, što će dodatno opteretiti budžete građana. Prema procenama, cena benzina bi mogla porasti za oko tri centa po litru, dok se kod dizela očekuje manji rast.
Troškovi grejanja takođe će rasti, s tim da se procenjuje da bi lož-ulje moglo biti skuplje za oko tri centa po litru, dok bi cena gasa mogla porasti za oko 0,3 centa po kilovat-satu. Ove promene u cijenama energenata mogu dodatno otežati situaciju za domaćinstva, posebno za one sa nižim prihodima.
U celini, Nemačka se suočava sa izazovima koji se tiču rasta troškova života, ali i sa prilikama koje dolaze sa povećanjem zarada i poreskim olakšicama. Ove promene su deo šireg okvira reformi koje vlada nastoji da implementira kako bi poboljšala životni standard građana i odgovorila na ekonomske izazove. U svakom slučaju, građani će morati da se prilagode novim uslovima koji donosi 2026. godina.
