Japan je prvi put nakon 34 godine izgubio status najvećeg svetskog investitora i kreditora, prepuštajući to mesto Nemačkoj. Ovaj preokret u globalnoj ekonomiji označava značajnu promenu u ekonomskim odnosima među najrazvijenijim zemljama.
Prema podacima japanskog Ministarstva finansija, neto vrednost imovine koju u inostranstvu poseduju japanske kompanije, domaćinstva i Vlada porasla je za 13% u 2024. godini, dostigavši 3,26 biliona evra. Ovo je rekordna cifra za Japan, ali nije bila dovoljna da zadrži titulu svetskog broja jedan, jer su ga Nemci pretekli u ukupnoj vrednosti strane imovine.
Nemačka sada raspolaže stranom imovinom koja je procenjena na 3,49 biliona evra, dok je Kina na trećem mestu sa stranom imovinom od 3,16 biliona evra. Ovi podaci pokazuju kako se globalni ekonomski centri premeštaju, a posebno je zanimljiv rast nemačke ekonomije koja je omogućila ovaj pomak.
Jedan od ključnih faktora koji je omogućio Nemačkoj da preuzme lidersku poziciju je značajan suficit tekućeg računa, koji je prošle godine iznosio 248,7 milijardi evra. U isto vreme, Japan je beležio manji suficit, koji je iznosio 180 milijardi evra. Ovo ukazuje na različite ekonomske strategije i performanse koje utiču na poziciju zemalja u globalnoj ekonomiji.
Pored toga, kurs evra prema jenu je porastao za oko 4% u poslednjoj godini, što dodatno komplikuje situaciju za Japan. Ova promena u deviznom kursu može uticati na vrednost investicija i imovine koje japanske kompanije drže u inostranstvu.
Japanski ministar finansija Kacunobu Kato je izjavio da gubitak statusa najveće zemlje-kreditora nije razlog za zabrinutost. On je naglasio da je neto strana imovina Japana u stalnom porastu i da se, uprkos ovom gubitku, japanska ekonomija i dalje stabilno razvija. Njegova izjava sugeriše da Japan ne planira da menja svoju strategiju investiranja i kreditiranja na svetskom tržištu.
Ove promene u statusu Japana i Nemačke su značajne ne samo za ekonomije ovih zemalja, već i za globalnu ekonomiju u celini. Dok Japan nastavlja da gradi svoju imovinu u inostranstvu, Nemačka se pozicionira kao ključni igrač na svetskoj sceni, što može imati dalekosežne posledice po međunarodne finansijske tokove.
U kontekstu globalne ekonomije, ovakve promene mogu uticati na investicione odluke, trgovinske sporazume i politike koje oblikuju ekonomske odnose među zemljama. Na primer, povećanje nemačke strane imovine može dovesti do jačanja trgovinskih odnosa sa drugim zemljama, dok bi Japan mogao biti primoran da preispita svoje strategije kako bi povratio svoj status.
Gubitak statusa najveće zemlje-kreditora takođe može uticati na percepciju investitora o Japanu. Dok Nemačka uživa u reputaciji stabilnog i snažnog ekonomskog partnera, Japan će možda morati da radi na poboljšanju svoje slike u međunarodnoj zajednici. Ovo može uključivati dodatne napore u promociji japanskih proizvoda i usluga, kao i pružanje podrške domaćim kompanijama u njihovim međunarodnim poslovanjima.
U zaključku, prelazak titule najvećeg svetskog investitora i kreditora sa Japana na Nemačku označava novu eru u globalnoj ekonomiji. Ovaj preokret nije samo statistički podatak, već i signal za promene u ekonomskoj dinamici koja može oblikovati buduće investicione tokove i trgovinske odnose. Japan i Nemačka će morati da se prilagode ovim novim okolnostima kako bi osigurali svoj ekonomski prosperitet u svetu koji se brzo menja.
