Svi zaposleni u Srbiji imaju pravo na godišnji odmor, koji je zakonski definisan na minimum od 20 radnih dana tokom jedne kalendarske godine. Ova odredba je jasno propisana Zakonom o radu, a pored odmora, zakon takođe obezbeđuje pravo na regres, koji predstavlja naknadu troškova u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora.
Regres je obaveza poslodavca i pravo zaposlenog, a njegovi uslovi, kao i visina, definišu se internim aktima poslodavca ili ugovorom o radu. Isplata regresa mora biti u novcu, a iznos zavisi od finansijskih mogućnosti poslodavca. Prema rečima pravnika Milana Predojevića, ovo pravo imaju samo zaposleni u radnom odnosu, dok radnici angažovani po ugovoru o delu ili na privremenim poslovima nemaju pravo na regres ili plaćeni godišnji odmor.
Zakon ne propisuje tačan iznos regresa, već samo obavezu isplate. Poslodavci samostalno određuju visinu naknade i način isplate – regres može biti isplaćen jednokratno, u više rata ili zajedno sa platom tokom godine. Dok Zakon o radu definiše minimum godišnjeg odmora, gornja granica nije određena i dodatni dani zavise od odluke poslodavca.
Godišnji odmor se može koristiti odjednom ili u više delova. Ako se koristi u celosti, mora biti iskorišćen u godini za koju je odobren. Kada se deli, prvi deo odmora mora trajati najmanje dve uzastopne radne nedelje, dok ostatak može biti iskorišćen najkasnije do 30. juna naredne godine.
Jedno od ključnih pitanja jeste isplata neiskorišćenog godišnjeg odmora. Predojević naglašava da je pravo na plaćeni odmor ustavno pravo zaposlenog i ne može biti zamenjeno novcem po slobodnoj volji poslodavca ili radnika. Novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor dozvoljena je jedino u slučaju prestanka radnog odnosa. U tom slučaju, poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati naknadu srazmernu broju neiskorišćenih dana, obračunatu prema prosečnoj zaradi u poslednjih 12 meseci.
Svaka druga isplata novca umesto korišćenja godišnjeg odmora predstavlja kršenje zakona, što može dovesti do sankcija za poslodavca, uključujući novčane kazne. Ako poslodavac ne omogući korišćenje odmora iz drugih razloga, odgovara za štetu prema opštim pravilima, a ne po osnovu Zakona o radu.
Pravo na godišnji odmor i regres predstavlja važan deo radnog prava u Srbiji, jer omogućava zaposlenima da se odmore i oporave od radnih obaveza. Poslodavci bi trebali biti svesni svojih obaveza prema zaposlenima i osigurati da se ova prava poštuju. U suprotnom, ne samo da krše zakon, već mogu i da dovedu u pitanje zadovoljstvo i produktivnost svojih radnika.
U zaključku, zaposleni u Srbiji treba da budu informisani o svojim pravima kada je u pitanju godišnji odmor i regres. Poznavanje zakonskih odredbi može pomoći radnicima da zaštite svoja prava i osiguraju da dobiju sve što im pripada. S obzirom na moguće posledice nepoštovanja zakona, važno je da i poslodavci i zaposleni budu svesni svojih prava i obaveza kako bi se izbegli nesporazumi i pravne komplikacije.
