Vojin Miljanić, nekadašnji predsednik Sindikata Vektra Boke, nedavno je dobio rešenje o prestanku radnog odnosa, koje mu je dostavljeno poštom. Miljanić je u HTP Boka radio gotovo četiri decenije, a otkaz je usledio nakon niza opomena, suspenzija i razgovora sa menadžmentom kompanije, ali bez direktne komunikacije. Miljanić je izrazio nameru da pravdu potraži pred sudovima.
Pre otkaza, posrednik je dostavio Miljaniću zahtev da prestane da u medijima kritikuje stečajnog upravnika Vektra Montenegro, Radojicu Grbu, i izvršnog direktora Vektra Boke, Milana Popovića. U isto vreme, posrednik je „odobrio“ Miljaniću da slobodno govori o bivšem menadžmentu, uključujući Brkoviće i Milića Popovića. Miljanić nije pristao na ovakve uslove i zahtevao je direktan susret sa Grbom i Popovićem, kako bi mu objasnili razloge za otkaz.
Miljanić je naglasio da nije želeo da pristane na kaznu, već je tražio da opomena bude jedina posledica njegovog ponašanja, kao i da mu se kompenzuje iznos koji mu je odbijen od zarade. Umesto odgovora, ubrzo je dobio otkaz, što smatra nepravednim.
On je takođe demantovao optužbe da nije dolazio na posao, da je vršio pritisak na izvršnog direktora da potpiše vansudsko poravnanje sa Mesoprometom, kao i da je maltretirao sezonsku radnicu i kršio pravila o poverljivosti informacija. Miljanić veruje da su ove optužbe rezultat njegove podrške vlasniku Elena grupe, Danilu Matijaševiću, i informacija koje je iznosio u javnost, a koje su, kako tvrdi, istinite.
U svom obraćanju, Miljanić je izneo podatke o platama menadžmenta. Izvršni direktor Popović zarađuje 2500 evra mesečno, predsednik borda direktora 2880 evra, dok članovi borda zarađuju po 2400 evra. Sekretar Društva, Ranko Grbavac, ima platu od 4200 evra. Miljanić tvrdi da su mesečna opterećenja za firmu kroz plate menadžmenta između 15 i 20 hiljada evra.
Od dolaska Milana Popovića na poziciju izvršnog direktora pre sedam meseci, Vektra Boka je generisala finansijsko opterećenje od oko 105 hiljada evra. Popović je iznajmio parking nekadašnjeg hotela Tamaris firmi iz Podgorice za 30 hiljada evra, a takođe je potpisao ugovor o izdavanju parkinga nekadašnjeg motela Dubrava, koji je ranije bio pod upravom Parking servisa.
Miljanić je optužio Radojicu Grbu, stečajnog upravnika, za trenutnu lošu situaciju u svim firmama pod okriljem Vektre. On naglašava da je ovo drugi put da menadžment pokušava da ga ućutka, ali je odlučan da pravdu potraži pred sudovima.
U ovoj situaciji, Miljanić se suočava sa ozbiljnim izazovima, ali je spreman da se bori za svoja prava. Njegov slučaj može poslužiti kao primer borbe za pravdu u poslovnom svetu, gde se često suočavaju sa pritiscima i nepravdom.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na širu sliku u vezi sa upravljanjem i transparentnošću unutar kompanija. Miljanićevi zahtevi za pravdom i transparentnošću mogli bi poslužiti kao inspiracija za druge radnike u sličnim situacijama. Njegova odlučnost da se bori protiv onoga što smatra nepravdom može imati dalekosežne posledice, ne samo za njega, već i za celu kompaniju i njen budući razvoj.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i da li će Miljanić uspeti u svojoj borbi za pravdu. Njegova priča može otvoriti diskusiju o pravima radnika i odgovornosti menadžmenta, kao i važnosti transparentnosti u poslovanju.
