Četiri dana pre početka konklave, nadbiskup Rabata, Kristobal Lopes Romero, koji je poznat po svojim idejama bliskim preminulom papi Franji, izjavio je da se ne vidi kao potencijalni naslednik na papinskom tronu. U razgovoru za „Mesađero“, istakao je da nema ambiciju da postane papa i da ne može da zamisli sebe u toj ulozi. „Oni koji to žele, vođeni su žudnjom za vlašću“, rekao je nadbiskup.
Romero je dodao da, ukoliko oseti opasnost da bi mogao biti izabran tokom konklave, planira da pobegne na Siciliju. Iako je priznao da ne bi mogao da odbije službu ukoliko bi bio izabran, naglasio je da se služba prihvata samo kada je poverena, ali nikako ne može biti željena ili tražena.
Samo nekoliko dana pred početak konklave, situacija unutar Vatikana ostaje nejasna, jer još uvek nema izraženog favorita za novog papu. Kardinali su se jutros okupili na devetom sastanku „opšte kongregacije“, na kojem je prisustvovalo ukupno 177 kardinala, od kojih je 127 elektora, odnosno onih mlađih od 80 godina, što je potvrdio Mateo Bruni, direktor pres službe Vatikana.
U nedelju je planirano da ne bude sastanaka, budući da je to dan posvećen misama. Međutim, u ponedeljak će se konsultacije ubrzati, jer su opšte kongregacije zakazane i za jutarnje i za popodnevne termine. Tokom ovih sastanaka prelati raspravljaju o različitim izazovima s kojima se suočava Rimokatolička crkva i razmenjuju svoja razmišljanja.
Jutarnje teme sastanka uključivale su pitanja o pričesti, solidarnosti među crkvama i ulozi kurije. Ove diskusije su od ključnog značaja za budućnost crkve, posebno u svetlu nedavnih promena i izazova s kojima se suočavaju katoličke zajednice širom sveta.
S obzirom na to da se konklava približava, pritisak na kardinale raste. U ovom trenutku, mnogi se pitaju ko će biti novi papa i kakvu će politiku voditi u svetlu savremenih izazova. Kardinali su svesni da je potrebno doneti odluke koje će oblikovati budućnost crkve, a razgovori na opštim kongregacijama su ključni za postizanje konsenzusa pre nego što se započne sa izborom.
Jedna od centralnih tema koja se pominje među kardinalima jeste i potreba za jačanjem solidarnosti među različitim crkvama, kao i potreba za modernizacijom kurije, koja je često kritikovana zbog svoje birokratije i sporosti u reakcijama na savremene probleme. U tom kontekstu, nadbiskup Romero podseća na važnost liderstva koje ne treba biti vođeno ličnim ambicijama, već služenjem zajednici.
U svetlu ovih događaja, mnogi vernici i posmatrači sa nestrpljenjem očekuju ishod konklave i novog papu, koji će preuzeti vođstvo u trenutku kada je crkva suočena s brojnim izazovima, uključujući i gubitak poverenja među vernicima i potrebu za obnovom.
Kako se konklava bliži, nadbiskup Kristobal Lopes Romero ostaje u centru pažnje, ali njegovo odbijanje da teži papinskoj stolici može ukazivati na širu sliku unutar crkve, gde se sve više naglašavaju vrednosti skromnosti i služenja, umesto lične ambicije i moći. U ovom trenutku, budućnost Rimokatoličke crkve zavisi od odluka koje će kardinali doneti u narednim danima, a nadbiskupove reči o bežanju od vlasti odjekuju kao podsećanje na suštinske vrednosti koje bi trebale da vode crkvu u ovom turbulentnom vremenu.
