Uoči sednice apelacionog veća u Sarajevu, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izneo je svoja stajališta o pravnoj borbi koja se vodi protiv njega. Naime, Dodik se suočava sa jednogodišnjom zatvorskom kaznom i šestogodišnjom zabranom vršenja dužnosti predsednika RS zbog nepoštovanja odluke Visokog predstavnika Kristijana Šmita. U intervjuu za RTS, Dodik je istakao da je ceo proces politički motivisan, naglašavajući da je odbijanje Interpola da raspiše poternicu za njim još jedan dokaz te tvrdnje.
Dodik je u poslednja tri meseca nastavio da obavlja političke posete u Moskvu, Budimpeštu, Beograd i Jerusalim, bez obzira na presudu Suda BiH. On je rekao da ga presuda ne može zaustaviti u njegovom delovanju i da će se boriti protiv, kako je naveo, nepravde. „Sve je to politički montirano. Upravo zato mi to daje novu snagu i motiviše me da se borim protiv nepravde,“ istakao je Dodik.
Predsednik RS je naveo da će se izostati sa javne sednice Apelacionog veća Suda BiH, objašnjavajući da je prvostepena presuda pokušaj njegove „satanizacije i internacionalizacije“. Takođe, izrazio je uverenje da neće dozvoliti da ga „zatvore u mentalni sklop bavljenja samim sobom“.
Osim toga, Dodik se osvrnuo na podršku koju dobija od mađarskog premijera Viktora Orbana. On je istakao značaj te saradnje, navodeći da Mađarska pruža konkretnu pomoć kroz projekte u poljoprivredi i energetici u Republici Srpskoj. „Orban razume situaciju jer i sam prolazi kroz slične medijske i političke napade iz Brisela,“ dodao je Dodik, ukazujući na bliskost između dve zemlje.
Dodik je kritikovao rad Suda BiH, tvrdeći da se radi o instrumentu političkog pritiska usmerenog ne samo na njega, već i na Republiku Srpsku. On je izrazio sumnju u nepristrasnost sudija, naglašavajući da su oni većinom iz jedne etničke grupe. Takođe je ponovio svoje oštre stavove o visokom predstavniku Šmitu, kojeg ne priznaje i smatra ga odgovornim za političku dominaciju jedne etničke strane u BiH.
Iako kritikuje rad Suda i viskog predstavnika, Dodik je naglasio da formalno deluje unutar okvira Dejtonskog sporazuma, ali smatra da je taj sporazum već „raspakovan“ i izgubio svoj suštinski značaj. On ponavlja da je Republika Srpska suverena i da će unutrašnji sukobi u BiH na kraju morati da se reše uvažavanjem realnih odnosa snaga.
Dodik se dotakao i sve učestalijeg pominjanja mogućnosti stvaranja trećeg entiteta u BiH, naglašavajući da se ta ideja sada otvorenije iznosi, čak i od strane visokog predstavnika Šmita. „Hrvati ne mogu da izaberu svog predstavnika u Sarajevu. Oni imaju institucije poput ‘elektroprivrede ili pošte Herceg-Bosne’, što pokazuje da razmišljaju u pravcu trećeg entiteta,“ smatra on.
Predsednik RS je takođe rekao da Hrvati imaju pravo na to, ali je naglasio da ne mogu računati na teritoriju Republike Srpske. U vezi s trenutnom američkom administracijom, Dodik je izneo stav da ona nema interes da aktivno utiče na situaciju u BiH kao ranije. „Amerika je ovde izgubila interes, a novi ambasadori, poput onog u Sarajevu, ne mogu više ništa da promene,“ zaključio je.
Ova situacija u BiH i dalje izaziva veliku pažnju i različite reakcije, a Dodikova borba protiv presude i dalje ostaje u fokusu javnosti. U narednim danima, rezultati apelacije i reakcije iz međunarodnih krugova mogli bi dodatno oblikovati političku scenu u regionu.
