Dr. Marko Dinčić, mladi lekar i docent na katedri patofiziologije Medicinskog fakulteta, donio je 2020. godine životnu odluku koja ga je promenila. Iako je njegov put ka nauci bio obećavajući, pandemija COVID-19 ga je navela da se vrati u rodnu Surdulicu i volontira u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti. Tokom tog teškog perioda, zajedno sa suprugom, radio je neprekidno, bez ikakve nadoknade, boreći se za ljudske živote.
Nakon završetka pandemije, dr. Dinčić je uspeo da uskladi svoje obaveze između naučnog rada na fakultetu i kliničkog rada sa pacijentima. Sa podrškom porodice, pronalazi način da živi između Surdulice i Beograda, dok nastavlja da se usavršava i pomaže ljudima u svom okruženju.
„Angažovan sam jednu trećinu radnog vremena u Zdravstvenom centru u Vranju, gde kolege imaju veliki broj pacijenata iz okruga. Bez reči sam prihvatio da obavljam volonterske preventivne preglede pacijenata u udaljenim, uglavnom planinskim seoskim ambulantama“, kaže dr. Dinčić, ističući značaj pružanja medicinske pomoći u ruralnim sredinama.
Iako je razmišljao o odlasku u inostranstvo, dr. Dinčić smatra da mu je mesto u njegovoj domovini. „Život ti pokaže gde je tvoje mesto. Ne kajem se ni zbog čega i voleo bih da pacijenti u Surdulici ili Vranju imaju isti medicinski tretman kao u Beogradu“, dodaje on. Apeluje na svoje kolege da se nakon studiranja vrate u mesta gde su rođeni, kako bi pomogli svojim zajednicama umesto da odlaze u inostranstvo.
Dr. Dinčić ukazuje na to da mnogim ljudima nedostaju specijalisti i da je rad u tim sredinama veoma važan. „Kada se kao kardiolog pojavim u tim mestima, pacijenti su radosni jer imaju priliku da razgovaraju sa stručnjakom. Često, dobra reč i savet mogu biti od velike pomoći“, objašnjava on.
Pored svog posla, dr. Dinčić je otac dvoje dece, ćerki Justini i Nektariji. Njegova supruga Milena predstavlja mu veliku podršku i podstiče ga da se stalno usavršava kako bi mogao da pomaže ljudima. „Ispunjava me taj rad i razgovor sa jednostavnim ljudima. Primetio sam da život u tim sredinama pogoduje ljudima; oni su zdraviji i imaju duži vek življenja u poređenju sa gradskim stanovništvom“, naglašava dr. Dinčić.
Iako ambulante u ruralnim područjima možda nisu pogodne za ozbiljnije lečenje, one igraju ključnu ulogu u trijaži pacijenata. Dr. Dinčić sa ponosom navodi sela koja je obišao sa kolegama iz Vranja, uključujući Vlase, Trebešinje i Barelić. „Ove ambulante su važne, jer pacijenti mogu da dobiju osnovne medicinske usluge i, ukoliko je potrebno, zbrinuti se u vranjskom Zdravstvenom centru“, zaključuje dr. Dinčić.
Njegova predanost i posvećenost radu u zdravstvu, kao i želja da pomogne ljudima u svojoj zajednici, čine ga pravim herojem u očima mnogih. U vreme kada se mnogi suočavaju sa izazovima u zdravstvenom sistemu, dr. Dinčić je primer kako strast i posvećenost mogu doneti promene i poboljšati kvalitet života ljudi. Njegova priča inspiriše i druge da razmotre mogućnost povratka u svoje zajednice i pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija.
