U Baru i Kotoru su danas zabeleženi najviši nivoi mora otkako postoje merenja, prema saopštenju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju. U Baru je nivo mora izmeren na 81 centimetar iznad srednjeg nivoa (MSL), dok je u Kotoru iznosio 79 centimetara. Ove vrednosti su veće od prethodnih istorijskih maksimuma za osam centimetara u Baru i devet centimetara u Kotoru, što predstavlja izuzetno redak i statistički značajan događaj.
Merenja na ovim lokacijama vrše se već oko 20 godina, a trenutni nivoi ukazuju na naglu i ekstremnu promenu granica. Ove promene su izazvale zabrinutost među stručnjacima i lokalnim stanovništvom, jer visoki nivoi mora mogu imati ozbiljne posledice po obalu i ekosistem.
Kao mogući uzrok ovih ekstremnih nivoa mora, iz ZHMS-a navode kombinovani efekat sniženog atmosferskog pritiska i dugotrajnog delovanja snažnog južnog i jugoistočnog vetra. Pad atmosferskog pritiska od 1 hPa može izazvati porast nivoa mora od približno 1 centimetar, što je poznato kao inverzni barometarski efekat. Snažni južni vetrovi dodatno potiskuju vodenu masu prema obali, posebno u zatvorenijim i morfološki specifičnim područjima, kao što je Bokokotorski zaliv.
Ova pojava nije izolovana samo na ovom području, već se može posmatrati kao deo šireg fenomena koji uključuje klimatske promene i globalno zagrevanje, koje dovode do porasta nivoa mora širom sveta. U poslednjim decenijama, globalni nivo mora je na rastu, a naučnici predviđaju da će se ovaj trend nastaviti, što može imati ozbiljne posledice po obale, ekosisteme i ljudske zajednice.
U svetlu ovakvih događaja, važno je naglasiti potrebu za adekvatnim pripremama i adaptacijom na promene koje donosi klimatska kriza. Mnoge obalne zajednice, uključujući Bar i Kotor, treba da razviju strategije za upravljanje rizicima od poplava, erozije obale i drugih potencijalnih problema koji mogu nastati usled porasta nivoa mora.
U poslednjem izveštaju UN o klimatskim promenama, ističe se da je potrebno hitno delovati kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se osigura održivost za buduće generacije. Mnoge zemlje, uključujući Srbiju, suočavaju se sa izazovima u vezi sa zaštitom obale i adaptacijom na klimatske promene.
Osim što se bavi pitanjem porasta nivoa mora, ova situacija takođe podseća na važnost očuvanja prirodnih resursa i ekosistema. Obale su dom mnogim vrstama biljaka i životinja, a njihovo uništavanje može imati dugoročne posledice po biodiverzitet. U tom smislu, očuvanje prirodnih staništa i sprovođenje održivih praksi u ribarstvu i turizmu postaju ključni faktori za očuvanje ovih područja.
Upravo zbog svega ovoga, lokalne vlasti, zajedno sa naučnicima i stručnjacima, treba da rade na razvoju strategija koje će pomoći u smanjenju rizika i ublažavanju posledica klimatskih promena. Edukacija javnosti o ovim pitanjima takođe je od suštinskog značaja, kako bi se podigla svest o važnosti očuvanja okoline i kako bi se podstakla zajednica na aktivno učestvovanje u zaštiti svojih obala.
U svetlu nedavnih merenja i sve češćih ekstremnih klimatskih pojava, jasno je da je potreba za akcijom hitna. S obzirom na globalne izazove, svaka lokalna zajednica, uključujući Bar i Kotor, mora biti spremna da se suoči sa promenama koje dolaze i da preduzme korake ka održivoj budućnosti.
