Tektonska ploča na kojoj se nalaze Španija i Portugal počela je polako da se okreće, prema najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Gondwana Research. Ova istraživanja, koja su sproveli geolozi, ukazuju na to da se Iberijsko poluostrvo polako pomera zbog geološkog pritiska koji deluje na njega. Ova ploča se nalazi između dve ogromne geološke sile koje neprestano deluju.
Pomeranje se dešava tokom hiljada ili miliona godina, pa ga ljudi ne osećaju, ali ovo kretanje može objasniti česte zemljotrese u Španiji i Portugalu. Španija i Portugal leže na tektonskoj ploči koja se sporije kreće na mekšem sloju Zemljinog plašta. Ove ploče se kreću u predvidljivim smerovima, ali Afrika i Evroazija se približavaju jedna drugoj, smanjujući razdvajanje za četiri do šest milimetara godišnje.
U nekim delovima sveta, ovakvo kretanje stvara jasne linije raseda ili zone subdukcije, gde jedna ploča zaranja ispod druge. Međutim, granica između Afričke i Evroazijske ploče u zapadnom Mediteranu je mutna i složena, što znači da se pritisak ne oslobađa duž jednog velikog raseda, već se širi po širokom području, uključujući i samu Španiju i Portugal.
Iberijski blok se ne pomera prema severu sa ostatkom Evrope, već se uvija i polako okreće u smeru kazaljke na satu. U ovom procesu, region Alboran, koji se nalazi između južne Španije i severnog Maroka, pomera se prema zapadu, dodajući bočnu silu pritisku koji se već gomila s juga. Ovo kretanje je pomoglo u oblikovanju Gibraltarskog luka, zakrivljenog planinskog pojasa koji povezuje planinski venac Betički kordiljeri na jugu Španije s planinama Rif u Maroku.
Pojava ovog bočnog kretanja čini geologiju oko Gibraltarskog moreuza teško čitljivom. Na nekim mestima, Afrička ploča direktno pritisne Evroazijsku, kompresujući koru, dok na drugim mestima, deo te energije izlazi bočno, omogućavajući tlu da klizi umesto da se sudara direktno. Jugozapadno od Gibraltarskog moreuza, pritisak je više frontalni, jer Afrika deluje poput ogromnog klipa, gurajući Iberijsko poluostrvo na način koji ga prisiljava da se rotira.
Ovo suptilno, ali uporno kretanje otkriveno je korišćenjem seizmičkih zapisa i satelitskih GPS merenja, koja su sposobna da detektuju pomake od samo nekoliko milimetara godišnje. Geolog Asier Madarieta ističe da postoje brojna područja u Iberiji gde se očito dešavaju deformacije i seizmička aktivnost, ali da odgovorne tektonske strukture ostaju skrivene pod zemljom.
Ovo otkriće daje naučnicima novi način tumačenja pejzaža. Iako to ne znači da zemljotresi mogu iznenada da se predvide, pomaže u prepoznavanju mesta na kojima se nakuplja tenzija i koje strukture mogu biti aktivne, čak i ako nisu očigledne na površini. Španija i Portugal ne postaju opasniji preko noći, ali otkrivaju da je njihova geološka priča mnogo dinamičnija nego što izgleda.
Na planetarnoj vremenskoj skali, tlo pod našim nogama može izgledati čvrsto i nepomično, ali Iberijsko poluostrvo se tiho okreće pod uticajem sila koje su delovale mnogo pre dolaska ljudi i koje će nastaviti da deluju dugo nakon toga. Ova istraživanja stoga predstavljaju značajan korak u razumevanju geoloških procesa koji oblikuju naš svet, dok istovremeno ukazuju na važnost stalnog praćenja i proučavanja tektonskih aktivnosti.
