Tokom pola veka, fosil „Lusi“, pripadnice vrste Australopithecus afarensis, bio je smatran najverovatnijim direktnim pretkom svih ljudi. Međutim, sa otkrićem novih fosila i proširenjem liste drevnih ljudskih srodnika, Lusin status je počeo da se preispituje. Nedavno istraživanje, objavljeno u časopisu Nature, sugeriše da bi naš direktni predak mogao biti starija vrsta – Australopithecus anamensis.
Ova teza je izazvala podelu u naučnoj zajednici. Dok jedni veruju da je A. anamensis naš direktni predak, drugi smatraju da ne znamo od koje vrste australopitekusa potičemo, dok treći tvrde da nova analiza ne menja sliku ljudskog porodičnog stabla. Prema rečima Zeraja Alemsegeda, paleoantropologa sa Univerziteta u Čikagu, otkriće ne menja našu predstavu o ljudskoj evoluciji. Konačan odgovor na ovo pitanje mogao bi se dobiti samo dodatnim fosilnim otkrićima.
Da bismo razumeli ovu debatu, moramo se vratiti u prošlost. Godine 1925. Rejmond Dart otkrio je lobanju poznatu kao „dete iz Taunga“, koja je stara oko 2,6 miliona godina i koja je predstavljala prvi poznati primerak australopitekusa. Tokom narednih decenija, istraživači su verovali da ljudi potiču od vrste A. africanus, ali otkriće fosila Lusi 1974. godine, stara 3,2 miliona godina, promenilo je tu sliku. Lusi je predstavljala vrstu koja je hodala uspravno, s malim mozgom, sugerišući da je ona mogla biti „srednja faza“ u evoluciji ljudi.
Status A. afarensis kao direktnog pretka dodatno je učvršćen 1979. godine kada su analize sugerisale da je upravo ona dovela do nastanka roda Homo. Tokom godina, kako su otkriveni novi australopitekusi, porodično stablo postalo je sve zamršenije, ali je A. afarensis ostala ključni kandidat u evolucijskoj liniji savremenih ljudi.
Nedavno istraživanje je otkrilo nove fragmente fosila, uključujući zagonetni fosil poznat kao „stopalo iz Burtelea“, star 3,4 miliona godina. Ovi fragmenti su omogućili naučnicima da dodele stopalo vrsti Australopithecus deyiremeda, koja je živela uporedo sa Lusinom vrstom. Ovo otkriće sugeriše da bi A. deyiremeda i A. africanus mogli poticati od starije vrste A. anamensis, koja je živela pre 4,2 do 3,8 miliona godina.
Ova nova saznanja ukazuju da bi A. anamensis mogla biti direktni predak ljudi, čime bi A. afarensis izgubila status direktnog pretka. Međutim, stavovi naučnika su podeljeni. Dok neki smatraju da nova otkrića oslabljuju Lusin status, drugi veruju da još uvek ima ulogu u evoluciji ljudske vrste.
Neki antropolozi smatraju da su fosilni zapisi iz istočne Afrike važniji od onih iz Južne Afrike, dok drugi ukazuju na to da je A. afarensis i dalje najbolji kandidat zbog svojih prilagodbi i dugog opstanaka u različitim staništima. Takođe, neki istraživači sugerišu da je moguće da su različite vrste hominina, uključujući A. afarensis, razvijale ljudske osobine nezavisno, u procesu koji se naziva konvergentna evolucija.
Mnogi ističu da je ljudska evolucija složen proces, s različitim vrstama koje su se međusobno mešale i razvijale širom Afrike. Čak i autori novog istraživanja ne slažu se u potpunosti oko značaja novih otkrića. Dok neki veruju da nova istraživanja umanjuju značaj Lusi, drugi insistiraju na njenoj važnosti kao direktnog pretka.
Na kraju, moguće je da nikada nećemo saznati ko je bio naš direktni predak. Iako se čini da je put evolucije složen i isprepleten, naučnici nastavljaju da proučavaju fosilne ostatke i razvijaju teorije o ljudskom poreklu. Bez obzira na to, znanje o našoj evolucijskoj istoriji se i dalje produbljuje, čak i ako ne dobijemo konačan odgovor na pitanje o našem direktnom pretku.
