Naučnici u Južnoj Dakoti rade na jednom od najvažnijih pitanja nauke: zašto postoji naš univerzum. Očekuje se da odgovor leži duboko pod zemljom u okviru Eksperimenta dubokog podzemnog neutrina, prenosi BBC. Ovaj projekat uključuje američke naučnike koji se takmiče sa japanskim timom u potrazi za razumevanjem kako je univerzum nastao. Trenutne teorije ne mogu da objasne postojanje planeta, zvezda i galaksija koje nas okružuju.
Timovi iz oba projekta grade detektore za proučavanje subatomskih čestica poznatih kao neutrini. Ove čestice su ključne za razumevanje pitanja postojanja materije i antimaterije. Naučnici će se spustiti 1.500 metara ispod površine u tri ogromne podzemne pećine, koje su toliko velike da izgledaju kao „katedrale nauke,“ kako ih opisuje direktor nauke, dr Džaret Hajz. Ove pećine su idealne za eksperiment jer štite od buke i zračenja iz okoline.
Dr Hajz ističe da su pripreme za izgradnju detektora u toku i da će on omogućiti novo razumevanje univerzuma. Kada je univerzum nastao, stvorene su i materija i antimaterija, koje bi teoretski trebalo da se ponište. Međutim, mi postojimo kao materija, što postavlja pitanje zašto je došlo do te asimetrije. Naučnici veruju da odgovore mogu pronaći proučavajući neutrino i njegovu antimateriju, antineutrino.
Neutrini su zanimljivi jer se tokom svog putovanja vrlo malo menjaju. Naučnici se nadaju da će otkriti da li postoje razlike u ponašanju neutrina i antineutrina, što bi moglo objasniti zašto se materija i antimaterija ne poništavaju.
Eksperiment dubokog podzemnog neutrina predstavlja međunarodnu saradnju sa više od 1.400 naučnika iz 30 zemalja. Dr Kejt Šo sa Univerziteta u Saseksu veruje da će otkrića koja se očekuju u budućnosti biti transformativna za naše razumevanje univerzuma. Ova istraživanja su uzbudljiva jer tehnologija i inženjering napreduju, omogućavajući naučnicima da se bave ovim velikim pitanjima.
S druge strane sveta, japanski naučnici rade na Hyper-K, većoj verziji postojećeg detektora neutrina, Super-K. Očekuje se da će biti spremni pre američkog tima. Oba eksperimenta su međunarodna saradnja, a dr Mark Skot sa Imperijal koledža u Londonu veruje da će njegov tim napraviti značajno otkriće o poreklu univerzuma.
Dr Linda Kremonezi sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu priznaje da postoji element trke između timova, ali naglašava da Hyper-K još uvek nema sve potrebne komponente za razumevanje razlika u ponašanju neutrina i antineutrina. Iako je trka možda počela, prvi rezultati se očekuju tek za nekoliko godina.
Postavljaju se fundamentalna pitanja o tome šta se dogodilo na početku vremena. Trenutno razumevanje sugeriše da naš univerzum nije trebao da se formira u planete, zvezde i galaksije. Ovo ostavlja otvorena pitanja o prirodi materije i antimaterije i o tome zašto postoji više materije nego antimaterije. Kako bi naučnici došli do odgovora, neophodna su dalja istraživanja i eksperimenti.
U zaključku, eksperiment dubokog podzemnog neutrina i slični projekti predstavljaju važan korak ka razumevanju univerzuma i naše egzistencije. Uključivanje više od 1.400 naučnika u istraživanje neutrina može doneti nova saznanja koja će promeniti naš pogled na svet i naše mesto u njemu. Iako su odgovori možda daleko, naučna zajednica nastavlja da se trudi da razjasni misterije koje nas okružuju.
