Galaksija PKS 1424+240, koja se nalazi na udaljenosti od milijardama svetlosnih godina, predstavlja jedan od najsvetlijih blazara poznatih naučnicima. Ova galaksija sadrži aktivnu crnu rupu u svom centru koja izbacuje snažne mlazove plazme u međugalaktički prostor. Da bi galaksija bila klasifikovana kao blazar, mora biti orijentisana tako da jedan od mlazova bude usmeren ka Zemlji, što joj daje karakterističan sjaj.
Međutim, naučnici su se suočili sa misterijom u vezi sa svetlošću koju ova galaksija proizvodi. Iako je PKS 1424+240 jedan od najsvetlijih blazara koji emituju neutrine, brzina mlazova plazme, koji deluju kao da se kreću brže od svetlosti, bila je prespora da objasni tu svetlost. Ova zagonetka je trajala više od 15 godina, tokom kojih su astronomi proučavali ovaj fenomen koristeći sistem od deset radio teleskopa poznat kao Very Long Baseline Array (VLBA).
Tim predvođen astronomom Jurijem Kovalevom iz Instituta Maks Plank za radioastronomiju uspeo je da mapira magnetna polja u mlazu koji se kreće ka Mlečnom putu. Kada su rekonstruisali sliku, ona je izgledala gotovo savršeno toroidalno, sa mlazom usmerenim direktno ka Zemlji. Kovalev je istakao da nikada ranije nisu videli nešto slično, što je otkriće otvorilo nova pitanja o prirodi blazara i njihovim mlazovima.
Mlazove plazme proizvode crne rupe koje aktivno usisavaju materiju iz svog okruženja. Kako se ta materija okreće oko crne rupe, deo nje se usmerava duž linija magnetnog polja, ubrzavajući plazmu ka polovima crne rupe. Zanimljivo je da, kada su ti mlazovi usmereni tačno ka nama, deluju kao da se kreću superluminalno, iako to u stvarnosti nije slučaj. Ova pojava predstavlja klasičnu optičku iluziju.
Kovalev i njegov tim su prikupili podatke o PKS 1424+240 tokom 15 godina kako bi proučili polarizaciju svetlosti u mlazu. Polarizacija je rezultat efekta magnetnih polja, što omogućava mapiranje tih polja. Rezultati su pokazali da su magnetna polja obavijena oko mlaza poput mete za pikado, otkrivajući da posmatramo gotovo pravo niz zamišljenu „cev“. Ova orijentacija uzrokuje pojačanje sjaja mlaza do 30 puta ili više, dok se čini da se mlaz sporo kreće zbog projekcionih efekata.
Astronom Džek Livingston iz Instituta Maks Plank za radioastronomiju naglašava da ovo pojačanje sjaja i iluzorna sporost kretanja mlaza predstavljaju fascinantnu kombinaciju fizičkih efekata. Kovalev dodaje da ovo otkriće potvrđuje da aktivna galaktička jezgra sa supermasivnim crnim rupama nisu samo moćni akceleratori elektrona, već i protona, što može objasniti poreklo neutrina visoke energije koji se posmatraju iz ovih galaksija.
Jedan od ključnih momenata u ovom istraživanju je razumevanje kako magnetna polja utiču na brzinu i oblik mlazova plazme. Istraživači su pokazali da se magnetna polja mogu koristiti za mapiranje i razumevanje dinamike ovih mlazova, što otvara nove mogućnosti za proučavanje blazara i njihovih efekata na okolni svemir.
U zaključku, istraživanje galaksije PKS 1424+240 pruža nove uvide u složene procese koji se odvijaju u aktivnim galaktičkim jezgrima. Ova otkrića ne samo da objašnjavaju zagonetke vezane za svetlost i brzinu mlazova plazme, već i doprinose našem razumevanju fundamentalnih procesa u svemiru. Dalje istraživanje ovakvih objekata može doneti još više saznanja o prirodi svemira i fenomenima koji ga oblikuju.
