Studija koja je sprovedena na Mariji Branjas Moreri, najstarijoj ženi na svetu pre smrti u 117. godini, otkrila je zapanjujuće informacije o dugovečnosti i zdravlju u starosti. Lekari iz Španije su analizirali njene biološke podatke kako bi razumeli njenu otpornost na bolesti koje često prate starije osobe. Iako su njeni fizički znaci starenja bili vidljivi, ona je izbegla brojne zdravstvene probleme tipične za njene godine.
Profesor Manuel Estegver iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras u Barseloni istakao je da su uobičajeni obrasci starosti povezani sa porastom oboljenja, ali da je Morera bila izuzetak. Tokom svog života, preživela je dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju kovida, a čak se oporavila od virusa u 113. godini.
Morera je željela da njen slučaj bude proučen kako bi se otkrio recept za njenu dugovečnost. Istraživači su koristili uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre njene smrti da bi stekli sveobuhvatan uvid u njeno zdravstveno stanje. Analiza je obuhvatila genetski profil, aktivnost gena, nivoe proteina u krvi i raznolikost mikroba u crevima.
Jedan od ključnih nalaza bio je da su njene telomere, zaštitni završeci na hromozomima, bili veoma kratki. Ovo je znak starenja ćelija, ali i potencijalna zaštita od raka, budući da se skraćivanje telomera povezuje sa smanjenjem broja ćelija koje se dele. Morerin imuni sistem je takođe pokazivao znake starenja, ali je ona i dalje bila u dobrom zdravlju.
Analiza njene DNK otkrila je genetske varijacije koje su štitile njeno srce i moždane ćelije od bolesti i demencije. Takođe, imala je niske nivoe upala u celom telu, što je smanjilo rizik od raka i dijabetesa, kao i efikasan metabolizam holesterola i masti. Estegver napominje da su svi ovi faktori ključni u prevenciji bolesti tipičnih za starije osobe.
Pored genetskih predispozicija, njena dugovečnost nije bila isključivo rezultat nasleđa. Morera nije bila gojazna, često je konzumirala jogurt, nije pušila niti pila alkohol, i imala je aktivan društveni život. Ove životne navike doprinele su njenom opštem zdravlju i dugovečnosti, što naglašava Estegver.
Tim istraživača takođe je želeo da proceni njenu biološku starost, koja se pokazala kao 10 do 15 godina mlađa od njenih stvarnih godina. Njen crevni mikrobiom bio je takođe veoma „mlad“ za njene godine, što ukazuje na zdravlje i vitalnost.
Istraživanje Marije Branjas Moreri pruža uvid u to kako biološki i životni faktori mogu uticati na dugovečnost. U svetu gde stariji ljudi često pate od raznih bolesti, njen slučaj može poslužiti kao inspiracija za dalja istraživanja o zdravlju i starenju. Razumevanje ovih faktora može pomoći u razvoju strategija za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba.
U zaključku, Morerina priča je podsetnik da i pored starenja, postoje načini da se očuva zdravlje i vitalnost. S kombinacijom genetske sreće, zdravih životnih navika i aktivnog društvenog života, moguće je izbeći mnoge bolesti koje prate starost. Ova studija može otvoriti nova pitanja o tome kako da se poboljša život starijih osoba i kako da se unapredi njihovo zdravlje.
