Trojica naučnika, Susumu Kitagava sa Univerziteta u Kjotu, Ričard Robson sa Univerziteta u Melburnu i Omar M. Jagi sa Berkli univerziteta, osvojili su Nobelovu nagradu za hemiju 2025. godine za svoje istraživanje i razvoj „metalno-organskih okvira“ (MOF). Ovi inovativni materijali mogu da skladište velike količine gasova u malim zapreminama, što ih čini veoma korisnim za različite primene. Na konferenciji za novinare, Heiner Linke, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju, uporedio je ove okvire sa Hermioninom torbicom iz serijala „Hari Poter“, naznačivši da, iako ne krše zakone fizike, funkcionišu na sličan način.
Metalno-organski okviri su sastavljeni od metalnih jona povezanih dugim organskim molekulima, koji se organizuju u kristale sa velikim šupljinama. Ova struktura omogućava hvatanje i skladištenje različitih supstanci, što ima široku primenu u industriji i nauci. Istorija ovog istraživanja počela je 1989. godine kada je Robson uspeo da formira prostrani kristal koristeći različite molekule bakra. U narednim godinama, Jagi i Kitagava su nastavili rad na ovim strukturama, poboljšavajući njihovu stabilnost i fleksibilnost, kao i modifikujući ih za specifične primene.
Metalno-organski okviri su se pokazali kao izuzetno korisni u raznim oblastima. Na primer, koriste se za hvatanje toksičnih gasova koji su potrebni za proizvodnju poluprovodnika, prikupljanje vode iz vazduha u sušnim područjima, katalizovanje hemijskih reakcija, kao i razgradnju štetnih hemikalija i zagađenja, uključujući plastiku koja se teško razgrađuje, farmaceutske otpadne materije i hemijsko oružje.
Jedna od najvažnijih primena ovih okvira mogla bi biti u borbi protiv klimatskih promena. Trenutno se testiraju u hvatanju ugljen-dioksida koji se ispušta iz fabrika i elektrana. Kitagava je izrazio svoje ambicije da uhvati vazduh i razdvoji njegove komponente, kao što su ugljen-dioksid, kiseonik i voda, pretvarajući ih u korisne materijale koristeći obnovljive izvore energije.
Nobelova nagrada za hemiju 2025. godine dodeljena je na ceremoniji u Stokholmu, gde je objavljeno da nagrada uključuje novčanu premiju od 11 miliona švedskih kruna, što je otprilike 1,2 miliona dolara. Kitagava je izrazio duboku zahvalnost što je njegov dugogodišnji rad prepoznat, naglašavajući značaj potencijalne primene njegovog istraživanja u razdvajanju materijala iz vazduha, kako bi se dobili elementi potrebni za važne materijale.
Ova otkrića predstavljaju značajan korak napred u hemiji i materijalnim naukama, otvarajući put za nove tehnologije koje bi mogle imati dalekosežne posledice na životnu sredinu i industriju. Metalno-organski okviri su primer kako naučna istraživanja mogu da inspirišu inovacije koje ne samo da poboljšavaju efikasnost industrijskih procesa, već i doprinose očuvanju planete.
U svetlu ovih dostignuća, budućnost istraživanja u ovoj oblasti deluje obećavajuće. Kako se tehnologije razvijaju, očekuje se da će metalno-organski okviri igrati ključnu ulogu u rešavanju mnogih globalnih izazova, od zagađenja do klimatskih promena. Sa svakim novim otkrićem, naučnici se sve više približavaju održivom rešenju za probleme koji muče naše društvo.
Ove inovacije ne samo da osnažuju naučnu zajednicu, već i inspirišu nove generacije istraživača da nastave istraživanje i razvoj u oblastima koje su ključne za budućnost čovečanstva. U tom smislu, Nobelova nagrada za hemiju 2025. godine predstavlja ne samo priznanje za trojicu naučnika, već i poziv na dalji razvoj i istraživanje u ovom uzbudljivom i važnom polju.
