U Zavičajnom muzeju u Rumi, u saradnji sa Maticom srpskom, održan je naučni skup pod nazivom „Srem-srpski narod, istorija i kulture“, povodom obeležavanja 200 godina postojanja ove kulturne ustanove. Skup je okupio istoričare, istraživače i kulturne radnike, a prisustvovala mu je i pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Aleksandra Ćirić Bošković.
U uvodnom obraćanju, sekretarka Ćirić Bošković je istakla značaj konkursa koje Sekretarijat raspisuje svake godine, naglasivši da su oni prilika za realizaciju različitih projekata koji doprinose očuvanju i prezentaciji istorije, tradicije i kulture. Ona je posebno naglasila da je današnji naučni skup jedan od više projekata organizovanih povodom 200. godišnjice osnivanja Matice srpske.
„Matica srpska je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta, kulture i vere srpskog naroda, posebno na prostoru nekadašnje Habzburške monarhije. Ovaj dan je veoma bitan za Rumu i čitav Srem, jer pruža priliku da se sagleda značaj ovog prostora za opstanak i razvoj srpskog naroda,“ izjavila je sekretarka.
Naučni skup je bio podeljen u tri sesije. Prva sesija bila je posvećena ulozi akademika Slavka Gavrilovića u istoriografiji Srema, kao i analizi privrednih i kulturnih prilika u Sremu tokom 18. i 19. veka, uključujući period austro-turskih ratova. Takođe, diskutovano je o ulozi žena u društvenom životu i pitanjima identiteta Srba u Sremu tokom Prvog svetskog rata.
U drugoj sesiji fokus je bio na Sremu u Kraljevini SHS/Jugoslaviji, srpsko-hrvatskim odnosima nakon Prvog svetskog rata, kao i učincima školstva i arhitekture između dva rata. Razmatran je i stradanje civilnog stanovništva tokom Drugog svetskog rata, sa posebnim osvrtom na njegove posledice po lokalnu zajednicu.
Treća sesija obuhvatila je teme koje se protežu od srednjovekovne numizmatike do savremenih interpretacija kulturnog nasleđa. Učesnici su raspravljali o uticaju klimatskih promena na život stanovništva Srema, čime su se otvorila nova pitanja o održivosti i budućnosti ovog regiona.
Ovaj skup je pružio priliku ne samo za razmenu znanja i iskustava, već i za jačanje saradnje među različitim institucijama i istraživačima koji se bave istorijom i kulturom Srema. Kroz diskusije, učesnici su nastojali da osvetle značaj Srema kao prostora bogate kulturne baštine i istorijskog nasleđa.
Na kraju skupa, učesnici su se saglasili da je ovakva okupljanja od ključne važnosti za dalju zaštitu i promociju srpske kulture i tradicije. Aleksandra Ćirić Bošković je izrazila nadu da će ovakvi naučni skupovi postati redovna praksa, kako bi se obeležili značajni istorijski trenuci i doprinosi srpskog naroda.
Naučni skup „Srem-srpski narod, istorija i kulture“ nije samo obeležio 200 godina postojanja Matice srpske, već je i podsetio sve prisutne na važnost očuvanja identiteta i kulturne baštine. U skladu sa tim, organizatori su pozvali sve učesnike da nastave sa istraživanjem i radom na očuvanju bogate istorije Srema i celokupnog srpskog naroda.
