Komandant holandskih oružanih snaga Ono Ajhelshajm upozorio je na moguće posledice eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u vezi sa Grenlandom, naglašavajući da bi to moglo ugroziti jedinstvo NATO saveza. U intervjuu za NOS, Ajhelshajm je istakao da bi takav razvoj događaja mogao biti od koristi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, te da bi druge zemlje mogle početi da sumnjaju u snagu NATO-a.
Ajhelshajm je izneo zabrinutost da bi ovakva situacija predstavljala „najgori scenario koji se može zamisliti“. Njegova izjava dolazi u svetlu nedavnih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio uvođenje carina na holandsku robu kao odgovor na vojnu prisutnost Holandije na Grenlandu.
David van Vil, vršilac dužnosti holandskog ministra spoljnih poslova, izjavio je da holandski kabinet održava „bliski kontakt“ sa Evropskom komisijom kako bi se pripremio za odgovor na Trampov plan. Tramp je zapretio da će povećati carinu na 25 procenata u junu, ukoliko Grenland ne bude prebačen pod kontrolu Sjedinjenih Američkih Država.
Van Vil je primetio Trampovu najavu, ali nije izričito komentarisao uvođenje carina. Umesto toga, oslonio se na reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je upozorila da carine mogu „podrivati odnose između Sjedinjenih Država i Evrope“ i dovesti do „opasne spirale pada“.
Holandski ministar je naglasio da je vojni doprinos Holandije na Grenlandu odbrambene prirode, a vojne vežbe su usmerene na povećanje bezbednosti u arktičkom regionu. U skladu s tim, ranije ove nedelje, ministar odbrane Ruben Brekelmans je objavio da Holandija šalje dva vojnika na Grenland kao deo misije koja se koordinira iz Kopenhagena.
U međuvremenu, lider parlamentarne partije GroenLinks-PvdA Džesi Klaver je rekao da Evropa mora postaviti jasne granice. On je kritizovao Trampovo ponašanje, ističući da „ugađanje i laskanje ne funkcionišu“. Klaver je pozvao na brz, jedinstven i snažan odgovor na Trampove provokacije i ucene.
Tramp je juče potvrdio da će od 1. februara uvesti carine od deset procenata na uvoz iz Holandije i još sedam evropskih zemalja, koje su poslale svoje vojnike na Grenland u okviru danske vojne misije. Ove najave dolaze u trenutku kada se odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope suočavaju sa ozbiljnim izazovima, a tenzije oko Grenlanda dodatno komplikuju situaciju.
Grenland, kao autonomna danska teritorija, postao je predmet strateške borbe između velikih sila, a Trampov interes za ovo arktičko ostrvo dodatno je podstakao sumnje i napetosti u međunarodnim odnosima. U svetlu ovih događaja, holandski zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi uspon tenzija mogao destabilizovati NATO i podstaknuti ruske ambicije u regionu.
Ajhelshajm i van Vil su naglasili važnost međunarodne saradnje i jedinstva u suočavanju sa ovim izazovima, ističući da se jedino zajedničkim naporima može osigurati stabilnost i sigurnost u regionu. U tom kontekstu, evropske zemlje će morati da se suoče sa pitanjem kako najbolje odgovoriti na Trampove akcije i osigurati da NATO ostane jak i usklađen.
Ova situacija ukazuje na složenu geopolitičku dinamiku koja se odvija u arktičkom regionu, a koja zahteva pažljivo promišljanje i strateško delovanje svih uključenih strana. Kako se tenzije nastavljaju, svet će pažljivo pratiti kako se situacija razvija i koje korake će evropski lideri preduzeti u odgovoru na izazove koje postavlja američka administracija.
