MUP Crne Gore je doneo rešenje koje odbija zahtev popadije Nevene Radojević, supruge rožajskog paroha Slobodana, za sticanje državljanstva. Odluka je zasnovana na postojanju „smetnji iz razloga bezbednosti“. Ova informacija je objavljena 2. septembra, a popadija je rešenje primila pre dva dana. Otac Slobodan ističe da će pokrenuti upravni spor pred Ustavnim sudom, naglašavajući da njihovo dvoje dece živi u Crnoj Gori i da će nastaviti da žive tamo bez obzira na pritiske.
Otac Slobodan je svestan da je ovoj odluci kumovala Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB), jer je MUP obavezan da pribavi njihov stav pre donošenja odluke. U prethodnim izjavama, otac Slobodan je govorio o pritiscima kojima su on i njegova porodica izloženi, kao i o pretnjama koje su dolazile od strane pojedinaca i grupa u Rožajama.
U 2018. godini, počele su glasine o „vezama sa četnicima“ koje su se odnosile na oca Slobodana, a histerija je dodatno eskalirala tokom litija, kada su huligani sa crnogorskim zastavama kružili oko njihovog doma. Ova tortura je ponovo oživela 2023. godine kada je „otkriveno“ da je u crkvi naslikana freska koja prikazuje pokolj pravoslavnog stanovništva od strane muslimanske milicije tokom Drugog svetskog rata.
Reagujući na rešenje MUP-a, popadija Nevena je na svom fejsbuk-profilu izjavila da je njen progon „velika tajna“ i da nikada neće saznati pravi razlog. U svom obraćanju, ona se osvrnula na pritiske koji su dolazili kako od lokalnih vlasti, tako i od pojedinaca koji su tražili njen odlazak iz Rožaja. Otac Slobodan je dodao da su jedini koji su se usprotivili njihovom progonu bili šefovi političkih partija URA i SDP, dok su mu drugi predlagali da prekreči sporne freske u crkvi.
U ovom slučaju, na situaciju porodice Radojević osvrnula se i jedna ambasada države članice EU, što je doprinelo smirivanju situacije. Ipak, otac Slobodan smatra da ih nisu zaboravili i da će nastaviti da se bore protiv nepravde.
Ova situacija ukazuje na šire društvene i političke tenzije u Crnoj Gori, posebno u kontekstu odnosa između pravoslavnog i muslimanskog stanovništva, kao i na izazove sa kojima se suočavaju oni koji se protive trenutnoj vlasti. Radojevići su već dugo izloženi pritiscima i pretnjama, a njihova borba za pravdu i jednakost predstavlja simbol otpora protiv diskriminacije i nepravde.
U međuvremenu, porodica Radojević nastavlja da se trudi da ostane u svom rodnom gradu, uprkos pretnjama i pritiscima. Njihova deca, koja su rođena i odrasla u Crnoj Gori, predstavljaju simbol nade za bolju budućnost i mirno suživot između različitih etničkih i verskih zajednica u zemlji.
Otac Slobodan, kao lider svoje zajednice, nastavlja da se bori za prava svoje porodice i za pravdu, verujući da će istina na kraju izaći na videlo, bez obzira na trenutne teškoće. Njihova odlučnost i hrabrost u suočavanju sa nepravdom služe kao inspiracija ne samo za njihove sugrađane, već i za širu javnost koja se zalaže za ljudska prava i toleranciju.
Ova situacija takođe podseća na to koliko je važno boriti se protiv predrasuda i diskriminacije, kako bi se stvorilo društvo u kojem će svi stanovnici imati jednake šanse i prava, bez obzira na svoju etničku ili versku pripadnost.
