Tokom drugog tromesečja 2025. godine, kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru beležila je dvocifrene međugodišnje stope rasta, prema saopštenju Narodne banke Srbije (NBS). Kada se isključi efekat promene deviznog kursa, ukupni domaći krediti u junu su porasli za 10,8 odsto na godišnjem nivou. Povoljniji troškovi zaduživanja i ublaženi kreditni standardi doprineli su ovom rastu.
Najveći doprinos dolazi od kreditiranja stanovništva, čiji je rast ubrzan na 14 odsto, dok su krediti privredi u junu zabeležili rast od 7,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ukupni plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji obuhvataju kredite, ulaganja u hartije od vrednosti, kamate, naknade i ostala potraživanja, takođe su zabeležili sličan rast od 10,9 odsto. Krediti privredi porasli su u drugom tromesečju za 3,9 odsto, što iznosi 65,6 milijardi dinara, pre svega zahvaljujući snažnoj realizaciji u junu.
Trgovinska i prerađivačka preduzeća, kao i firme iz građevinarstva i sektora nekretnina, najviše su se zaduživala, dok je jedino smanjeno kreditiranje saobraćajnih preduzeća. Oko 55 odsto rasta kredita u ovom periodu odnosilo se na velika preduzeća, što je smanjilo udeo mikro, malih i srednjih firmi u ukupnim kreditima privredi na 60,3 odsto, dok je njihov međugodišnji rast usporio na 9 odsto.
Stanovništvo je, s druge strane, zabeležilo najveći tromesečni prirast kredita još od 2008. godine, ukupno 90,9 milijardi dinara ili 5,5 odsto. Rekordnu realizaciju imale su gotovinske pozajmice, a rast su zabeležili i stambeni krediti, dodatno podstaknuti državnim programom namenjenim mladima. Olakšanje u kreditiranju građana došlo je zahvaljujući nižim kamatnim stopama, fleksibilnijim uslovima banaka, promotivnim ponudama i rastu zarada.
Prosečne kamatne stope nastavile su da opadaju. U drugom tromesečju, kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu smanjena je na 9,7 odsto (sa prethodnih 10 odsto), dok je privredi pala na 6,5 odsto (sa 6,7 odsto). Krediti u evrima su takođe pojeftinili – prosečna stopa pala je na 4,9 odsto za i stanovništvo i privredu.
Dinarizacija ukupnih plasmana privredi i građanima porasla je na 38,5 odsto, dok je učešće problematičnih kredita ostalo na istorijskom minimumu od 2,3 odsto. NBS ocenjuje da je rast kreditne aktivnosti, uz stabilan kvalitet aktive banaka, potvrda očuvanog poverenja u finansijski sistem i povoljnog investicionog i potrošačkog ambijenta.
Kreditna aktivnost banaka u Srbiji, kao i rast privredne aktivnosti, imaju značajan uticaj na ekonomiju. Povećanje kredita stanovništvu ukazuje na jačanje potrošnje, što može doprineti ekonomskom rastu. S obzirom na to da su kamatne stope na istorijskom minimumu, očekuje se da će se interesovanje za kredite nastaviti, što može dodatno stimulisati ekonomsku aktivnost.
S obzirom na trenutne trendove, može se očekivati da će banke nastaviti da nude povoljnije uslove kreditiranja, što će dodatno podstaći zaduživanje. Takođe, sa stabilnim kvalitetom aktive banaka, postoji osnovana nada da će finansijski sistem ostati stabilan i otporan na potencijalne ekonomske šokove.
U svetu koji se brzo menja, posebno u pogledu globalnih ekonomskih kretanja, važno je pratiti kretanja na domaćem tržištu kako bi se pravovremeno reagovalo na izazove i prilike koje se mogu pojaviti. Srbija ima potencijal za dalji rast, a kreditna aktivnost je jedan od ključnih faktora koji može doprineti ostvarivanju tog cilja. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovi trendovi razvijati i kakve će posledice imati na širu ekonomiju.
