Brisel – Broj građana zemalja van EU kojima je naređeno da napuste zemlje EU povećao se u prvom kvartalu 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, za 18,4 odsto. Prema podacima koje je objavio Evrostat, u ovom periodu je zabeleženo 123.905 građana van EU koji su dobili naređenje za napuštanje zemalja članica, dok je 28.475 ljudi vraćeno u treće zemlje nakon što su im izdata naređenja o odlasku.
Izveštaj takođe ukazuje na to da se, u poređenju sa prethodnim kvartalom, broj naređenja o odlasku smanjio za 0,9 odsto, dok je broj vraćanja u treće zemlje opao za 4,3 odsto. Ovi podaci sugerišu da iako je ukupan broj naređenja o napuštanju porastao u odnosu na prethodnu godinu, u kratkoročnom periodu postoji trend opadanja.
Ovi statistički podaci dolaze u trenutku kada se EU suočava sa sve većim pritiscima kada je u pitanju migracija i upravljanje granicama. Mnoge zemlje članice su pojačale kontrolu na svojim granicama, a EU se trudi da razvije sveobuhvatan pristup problemu migracija. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je povećanje broja naređenja o napuštanju zemalja EU često povezano sa jačim merama u vezi sa ilegalnom migracijom i naporima da se osigura sigurnost unutar granica.
S jedne strane, povećanje broja naređenja može biti rezultat pojačanih napora vlasti da se suprotstave ilegalnoj migraciji, dok s druge strane može ukazivati na složene socio-ekonomske faktore koji utiču na migracije. Mnogi migranti dolaze iz zemalja koje se suočavaju sa sukobima, siromaštvom ili drugim teškim uslovima života.
U poslednjih nekoliko godina, EU je pokušavala da uspostavi jasniju politiku azila i migracija, ali su mnoge zemlje članice i dalje podeljene po pitanjima kako najbolje pristupiti ovoj problematici. Sa jedne strane, postoje pozivi za humanitarniji pristup, dok s druge strane, neki lideri zemalja članica insistiraju na strožim merama kako bi se obezbedila sigurnost građana.
U međuvremenu, organizacije za ljudska prava često ukazuju na to da se pravima migranata mora posvetiti veća pažnja. Kritikovali su vlasti zbog tretmana migranata i njihovih prava, naglašavajući potrebu za humanim postupanjem prema svima, bez obzira na njihov pravni status.
Na osnovu dostupnih podataka, može se primetiti i značajna razlika u pristupima različitih zemalja članica EU. Neke države su otvorenije prema migrantima i nude im različite oblike podrške, dok druge teže da smanje broj dolazaka i uspostave rigoroznije mere kontrole. Ova situacija dodatno komplikuje zajedničku politiku EU o migracijama i azilu.
Analitičari smatraju da je ključno da EU pronađe ravnotežu između očuvanja sigurnosti svojih građana i poštovanja ljudskih prava migranata. Kako se situacija sa migracijama i dalje razvija, važno je da se vode konstruktivni dijalozi među državama članicama, kao i sa nevladinim organizacijama i drugim relevantnim akterima.
Evrostatovi podaci pružaju uvid u trenutne trendove u vezi sa migracijama unutar EU, a očekuje se da će se situacija dalje razvijati u budućnosti. Dok se vlasti bore s izazovima koje donosi migracija, važno je da se ne zaboravi na ljudsku dimenziju ovog pitanja, koja podrazumeva razumevanje i poštovanje različitih životnih okolnosti migranata.
