Klimatske promene predstavljaju sve veći izazov za globalnu proizvodnju hrane, a degradacija zemljišta dodatno ugrožava sigurnost ishrane. U tom kontekstu, sve više država, uključujući Srbiju, okreće se regenerativnoj poljoprivredi kao održivom modelu. Ovaj pristup ne samo da obnavlja kvalitet zemljišta, već i doprinosi očuvanju biodiverziteta i vodnih resursa.
Ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, najavio je da će fokus razvoja poljoprivrede u Srbiji biti na regenerativnim praksama, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Regenerativna poljoprivreda podrazumeva smanjenje obrade zemljišta, korišćenje pokrovnih useva, rotaciju kultura i integrisanu stočarsku proizvodnju. Ovaj pristup omogućava efikasnije korišćenje resursa i poboljšanje kvaliteta hrane.
Srbija se suočava sa izazovima kao što su degradacija tla, smanjenje vodnih resursa i gubitak biodiverziteta, a regenerativna poljoprivreda nudi rešenja. Osim očuvanja prirodnih resursa, ovaj model može poboljšati kvalitet života u ruralnim sredinama i omogućiti bolji izvoz proizvoda koji zadovoljavaju ekološke standarde.
Jedan od ključnih aspekata regenerativne poljoprivrede je njen potencijal za smanjenje troškova proizvodnje i emisija ugljen-dioksida. Podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazuju da primarna poljoprivredna proizvodnja čini čak 66% ukupnih emisija CO₂. Uvođenjem regenerativnih praksi, moguće je postići značajne uštede i smanjiti emisije, što predstavlja značajan korak ka održivijem razvoju.
Terzić iz NALED-a ističe da je Srbija u ranoj fazi razvoja regenerativne poljoprivrede, ali ima priliku da postane lider u ovom sektoru. Ako proizvođači prihvate ovaj model, to bi moglo privući investicije velikih svetskih prehrambenih kompanija. Regenerativne metode mogu smanjiti potrošnju goriva u ratarskoj proizvodnji do 40%, što donosi direktne koristi poljoprivrednicima.
Globalno, degradacija zemljišta predstavlja ozbiljan problem, s procenama da je polovina svetske poljoprivredne površine pogođena. Primena regenerativne poljoprivrede mogla bi značajno smanjiti emisije CO₂, čime bi se doprinelo borbi protiv klimatskih promena. U Srbiji se obrađuje oko 3,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a trgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2023. godini premašila je osam milijardi evra.
Veštačka inteligencija takođe igra ključnu ulogu u modernizaciji poljoprivrede. Njena primena može unaprediti procese poput preciznog navodnjavanja, detekcije bolesti i optimizacije žetve. Ministarstvo poljoprivrede radi na strateškom okviru za digitalnu transformaciju, koji će omogućiti poljoprivrednicima da koriste digitalne alate za poboljšanje efikasnosti.
Terzić naglašava potrebu za kontinuiranom investicionom podrškom države, kako bi poljoprivrednici mogli pribaviti potrebnu opremu za preciznu poljoprivredu. Takođe, planiraju se edukacije za poljoprivrednike, kao i mere koje će stimulisati regenerativne prakse.
U budućnosti, Srbija ima potencijal da postane primer održivog razvoja u poljoprivredi, koristeći regenerativne metode i moderne tehnologije. Ovo ne samo da će doprineti očuvanju prirodnih resursa, već će i unaprediti kvalitet hrane i život u ruralnim sredinama, stvarajući stabilan agrarni razvoj.
