Meštani Gornjeg Zaostra, sela koje se nalazi desetak kilometara od Berana, suočili su se sa kontroverzama nakon otkrivanja spomenika Pavlu Đurišiću, poznatom vojnom lideru iz Drugog svetskog rata. Njegov ratni štab je tokom rata bio smešten u ovom mestu. Usled političkih napetosti i protivljenja, posebno od strane nevladinih organizacija i nekih političkih figura, situacija se znatno zakomplikovala. Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije je prethodno izjavio da će spomenik biti premesten u crkvu, nakon pretnji o njegovom rušenju.
U noći između petka i subote, radnici Komunalne inspekcije, uz podršku policije, srušili su postament spomenika. Ova akcija je izazvala incident tokom kojeg su fotoreporteri napadnuti, a oprema im je oduzeta i uništena. Policija je reagovala, a dvojica pojedinaca su uhapšena zbog sumnje da su ugrozili bezbednost novinara. Uhapsili su se Danko Femić i Vlado Stijović, dok je Vujadin Dobrašinović, koji je dozvolio izgradnju postamenta na svom zemljištu, takođe uhapšen.
Policija je izjavila da se istražuju okolnosti napada na novinare, što je izazvalo osude i zabrinutost među građanima. U isto vreme, paroh beranski, jerej Milenko Ralević, pozivan je na informativne razgovore u policiju, što je dodatno podstaklo sumnje o postojanju pritiska na crkvene zvaničnike.
Ova zbivanja nisu prošla nezapaženo ni kod ministarke kulture i medija Tamare Vujović. Nakon što je spomenik Đurišiću izazvao kontroverze, ona je najavila da će inspektori za kulturnu baštinu istražiti situaciju oko spomenika Jusufu Čeliću u Gusinju, koji je postavljen bez potrebnih dozvola. Tokom posete Vusanju, Vujović je istakla da je ilegalni spomenik postavljen još 2013. godine i da je potrebno preduzeti mere za njegovo uklanjanje.
Ova situacija u Gornjem Zaostru ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva, koje se često manifestuju kroz spomenike i simboliku vezanu za ratne događaje. Spomenici poput onog Đurišiću izazivaju različite reakcije, zavisno od političkih i nacionalnih identiteta. Na jednoj strani, neki ih vide kao simbol otpora i nacionalnog ponosa, dok drugi smatraju da predstavljaju zločine i mržnju.
Pitanje spomenika i njihove simbolike dovelo je do široke debate o identitetu i kolektivnoj memoriji u Crnoj Gori. Mnogi građani se osećaju podeljeno, a političari često koriste ovakve situacije za sticanje političkih poena. U ovom kontekstu, akcije vlasti da uklone spomenike ili da ih premeste često su viđene kao potezi koji dodatno polarizuju društvo.
Osim toga, napadi na novinare tokom incidenta ukazuju na sve veću zabrinutost za slobodu medija u zemlji. U demokratskim društvima, sloboda medija se smatra osnovnim pravom, a napadi na novinare su ozbiljan signal o stanju demokratije. Policija koja nije adekvatno reagovala na napad na novinare takođe budi sumnju o njenoj nezavisnosti i sposobnosti da zaštiti prava građana.
U ovom trenutku, jasno je da će pitanja vezana za spomenike, nacionalni identitet i slobodu medija i dalje biti u fokusu javnosti u Crnoj Gori. Sve dok se ne postigne konsenzus o ovim pitanjima, sukobi i kontroverze će se nastaviti, a društvo će biti suočeno s izazovima koje donosi suočavanje s prošlošću. U tom smislu, važno je da se otvore dijalog i rasprava kako bi se pronašla rešenja koja će biti prihvatljiva za sve strane. U suprotnom, podela i tenzije će se samo produbljivati.
