Cene stanova u Srbiji su u 2024. godini porasle za 5,5 odsto, prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda. Mnogi su očekivali da će ovaj rast smanjiti interesovanje kupaca, ali tržište nekretnina je ostalo stabilno, a prognoze za budućnost su pozitivne.
Najveću potražnju beleže stanovi manje kvadrature, do 50 kvadrata, koji se često kupuju kao prvi stan. Ovaj segment tržišta je naročito tražen među mladim kupcima i investitorima, a najizraženiji je u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Velika potražnja stvara pritisak na ponudu, koja ne uspeva da isprati potrebe tržišta.
Cene kvadrata variraju značajno u zavisnosti od grada. Novi Sad se izdvaja kao najskuplji grad nakon Beograda, sa prosečnom cenom od 2.519 evra po kvadratu. Niš se nalazi na trećem mestu među većim gradovima sa cenom od 1.669 evra, dok je u Kragujevcu prosečna cena kvadrata 1.521 evro.
Među manjim gradovima, Valjevo iznenađuje sa prosečnom cenom kvadrata od 1.817 evra, što ga stavlja iznad mnogih većih gradova kao što su Subotica (1.307 evra), Smederevo (1.282 evra), Kruševac (1.246 evra), Zrenjanin (1.160 evra) i Vršac (1.100 evra). Na jugu Srbije, cene su znatno pristupačnije. Leskovac beleži prosečnih 1.060 evra po kvadratu, dok je Vranje jedan od retkih gradova gde se još uvek mogu naći stanovi ispod 1.000 evra, sa prosekom od 930 evra po kvadratu.
Stručnjaci ističu da na razlike u cenama nekretnina najviše utiču faktori kao što su lokalna potražnja, stanje tržišta rada, prisustvo univerziteta, migracije i saobraćajna povezanost. Gradovi sa razvijenijom infrastrukturom i višim mogućnostima za život i posao prirodno beleže više cene kvadrata. S druge strane, manja mesta su često pristupačnija, ali nude ograničene opcije za život.
U Beogradu, koji i dalje prednjači kao najskuplji grad, potražnja za stanovima ne opada, a analize ukazuju na to da će se ovaj trend nastaviti. Određene opštine u Beogradu beleže još veće cene, posebno u centralnim i atraktivnim delovima grada. Mnogi mladi ljudi se odlučuju za kupovinu stanova u ovim oblastima, što dodatno povećava pritisak na tržište.
U Novom Sadu, koji takođe beleži rast cena, situacija je slična. Mladi kupci često se odlučuju za manje kvadrature, često u novim zgradama koje nude savremene sadržaje. Ovaj trend dovodi do prekomerne potražnje, što dodatno utiče na cene nekretnina.
Niš i Kragujevac takođe beleže rast cena, ali je potražnja nešto stabilnija u ovim gradovima. To može biti rezultat većih mogućnosti zapošljavanja i bolji uslova života.
U manjim gradovima, situacija je drugačija. Iako Valjevo beleži visoke cene, mnogi drugi gradovi se bore sa stagnacijom ili blagim padom cena. U ovim mestima, ograničene mogućnosti za zapošljavanje i razvoj infrastrukture često dovode do smanjenog interesa za kupovinu nekretnina.
U zaključku, tržište nekretnina u Srbiji i dalje pokazuje otpornost na promene i izazove. Iako su cene porasle, interesovanje kupaca ostaje stabilno, posebno za manje stanove. Čini se da će trend rasta cena biti nastavljen, uz obezbeđivanje povoljnih uslova za kupovinu, posebno u većim gradovima. U budućnosti, očekuje se da će se tržište prilagoditi potrebama kupaca, uz stalna kretanja u potražnji i ponudi.
