Istraživači su u Malaviju napravili značajno otkriće koje bi moglo da promeni naše razumevanje drevnih rituala i društvenih struktura afričkih zajednica. Pronašli su krematorijum star oko 9.500 godina, što ga čini najstarijim poznatim krematorijumom na svetu. Ovaj važan arheološki nalaz pruža nove uvide u običaje i verovanja drevnih lovaca-sakupljača koji su živeli u ovoj regiji.
Krematorijum je otkriven u skloništu od stene u podnožju planine Hora na severu Malavija. Tokom iskopavanja, koja su se odvijala između 2017. i 2018. godine, pronađeno je ukupno 170 delova ljudskih kostiju, za koje se veruje da pripadaju odrasloj ženi. Slojevi pepela, uglja i sedimenta ukazuju na to da je kremacija bila namerna, a to dodatno sugerišu i tragovi posekotina na kostima. Ovo može značiti da su neki delovi tela uklonjeni pre spaljivanja, što ukazuje na moguće rituale vezane za sahranu.
Iako je lobanja žene nedostajala, istraživači su istakli da nema dokaza o nasilju ili kanibalizmu, što ukazuje na to da su delovi tela mogli biti čuvani kao simboli ili za ponovnu sahranu. Sklonište od kamena u kojem je krematorijum pronađen služilo je i kao spomenik, s različitim sahranama koje datiraju između 16.000 i 8.000 godina. Takođe su pronađene kolekcije kostiju različitih pojedinaca, što može ukazivati na kompleksne društvene strukture i običaje.
Unutar krematorijuma su pronađeni i kameni šiljci, za koje se veruje da su korišćeni u ritualne svrhe. Veličina lomače, koja je bila otprilike veličine bračnog kreveta, sugeriše da su drevne zajednice imale složene veštine i visok nivo koordinacije pri njenoj izgradnji i održavanju. Ovaj nalaz dovodi do zaključka da je kremacija imala simbolički značaj i da je lokacija korišćena i za svakodnevni život, što ukazuje na duboku povezanost između rituala i svakodnevnog postojanja.
Prethodni najstariji potvrđeni krematorijum u Africi datira oko 3.500 godina unazad, tako da ovo otkriće menja dosadašnje razumevanje istorije. Otkriće iz Malavija ukazuje na to da su drevni lovci-sakupljači imali složenije društvene norme i rituale nego što se ranije mislilo, što naglašava napredne sisteme verovanja i visok nivo društvene organizacije postojali su pre 9.500 godina.
Stručnjaci smatraju da ovo otkriće može promeniti naš pogled na život i društvene uloge afričkih lovaca-sakupljača u praistoriji. Ritualni tretman preminulih bio je pažljivo strukturiran, što ukazuje na duboku povezanost između pojedinaca unutar zajednice i njihovih običaja. Ovaj nalaz otvara nove pravce istraživanja i razumevanja načina na koji su drevni ljudi doživljavali smrt i život, kao i njihovu povezanost sa duhovnim i ritualnim aspektima postojanja.
Kako se budu sprovodila dalja istraživanja na ovom lokalitetu, možemo očekivati dodatne informacije koje će dodatno obogatiti naše razumevanje drevnih zajednica u Africi. Ovaj nalaz ne samo da obogaćuje arheološku baštinu Malavija, već i doprinosi globalnom razumevanju evolucije ljudske kulture i društvenih normi kroz vekove. Krematorijum iz Malavija tako postaje ključni deo slagalice koja otkriva složene identitete i običaje drevnih kultura, pružajući uvid u njihove svetove i verovanja.
