Miloš Turinski sa sajta Infostud istakao je da analiza tog sajta pokazuje da postoji značajno interesovanje za zapošljavanje visokoškolskog kadra, pri čemu su tehničke struke na prvom mestu. U proteklih pet godina, IT sektor se istakao kao najtraženije zanimanje, a pored njega, potražnja se takođe odnosi na elektro i mašinske inženjere. Turinski naglašava da su arhitekte, pravnici i farmaceuti takođe bili traženi, ali se često fokusira samo na zanatlije, što može stvoriti utisak da visoko obrazovani kadrovi nisu potrebni.
Prema njegovim rečima, iako je potražnja za zanatlijama u porastu, to ne znači da visoko obrazovani kadrovi nisu potrebni. U 2022. godini, visoko obrazovani su bili traženi u 38% oglasa za posao, dok je taj procenat pao na 29% u poslednjih godinu dana. Ova analiza ukazuje na to da, iako se situacija menja, potreba za visoko obrazovanim kadrom ostaje prisutna.
Jedan od problema sa kojim se suočavaju visoko obrazovani, posebno arhitekti, jeste niža plata u poređenju sa onima sa srednjim obrazovanjem. Turinski objašnjava da je to rezultat zakona ponude i potražnje. Naime, veće plate se nude onima koji su manje prisutni na tržištu, što dovodi do skoka zarada kod zanatlija. Na primer, vodoinstalateri su u nekim slučajevima mogli da dobiju ponude od 2000 evra, dok su arhitekte na početku karijere uglavnom dobijale plate od oko 80.000 dinara.
Iako se čini da zanatlije zarađuju više, Turinski napominje da visoko obrazovani radnici imaju druge koristi koje zanatlije ne mogu da imaju. Naime, visoko obrazovani kadrovi često dobijaju benefite kao što su privatno zdravstveno osiguranje, definisano radno vreme i slobodni vikendi, dok zanatlije mogu dobiti finansijske benefite ili smeštaj ukoliko je poslodavac spreman da ponudi takve uslove.
Turinski takođe ističe da je važno ne slati poruku da visoko obrazovani kadrovi nisu potrebni. Iako su zanatlije trenutno u fokusu, potražnja za visoko obrazovanim stručnjacima ne opada. Ova situacija ukazuje na potrebu za ravnotežom između različitih vrsta obrazovanja i veština na tržištu rada.
U poslednjih nekoliko godina, zanimanja u oblasti informacionih tehnologija i inženjerstva su se pokazala kao ključna za razvoj tržišta rada. U tom kontekstu, vredi pomenuti da su mnogi fakulteti prilagodili svoje programe kako bi zadovoljili potrebe tržišta, a studenti se sve više opredeljuju za tehničke i IT smerove. Ova promena u obrazovnom sistemu može doprineti smanjenju razlike između potražnje i ponude na tržištu rada.
Pored toga, važno je napomenuti da se tržište rada konstantno menja i da se zahtevi poslodavaca prilagođavaju novim tehnologijama i trendovima. Stoga, visoko obrazovani pojedinci treba da se kontinuirano usavršavaju i prilagođavaju kako bi ostali konkurentni na tržištu.
U zaključku, iako se trenutno čini da postoji veća potražnja za zanatlijama, potreba za visoko obrazovanim kadrom ostaje značajna. Kroz analizu tržišta rada, može se uočiti da se situacija menja, ali visoko obrazovani radnici i dalje igraju ključnu ulogu u razvoju ekonomije. Važno je da se ne zaboravi vrednost obrazovanja i stručnosti u ovim vremenima promena i izazova.
