Američki dolar se suočava sa značajnim padom u prvoj polovini 2025. godine, što ga vodi ka najgoroj prvoj polovini godine od 1973. godine. Ovaj trend je rezultat trgovinske i ekonomske politike bivšeg predsednika Donalda Trampa, koja je naterala investitore da preispitaju svoju izloženost ovoj dominantnoj svetskoj valuti. Indeks dolara, koji meri snagu američke valute u odnosu na korpu od šest drugih valuta, uključujući evro, funtu i jen, pao je za više od 10 procenata do sada, što ukazuje na ozbiljnu krizu poverenja.
Frančesko Pesole, devizni strateg u ING-u, napominje da je dolar postao „oružje“ nepredvidivih politika Trampa. Predsednikove povremene carinske ratove, ogromni dug Sjedinjenih Američkih Država i zabrinutost da Federalne rezerve više nisu nezavisne institucije, dodatno su potkopale atraktivnost dolara kao sigurnog utočišta za investitore.
U ponedeljak se dolar dodatno oslabio za 0,2 procenta. Očekuje se da će Trampov „veliki, lepi poreski zakon“ dodati 3,2 biliona dolara američkom dugu tokom naredne decenije, što izaziva zabrinutost oko održivosti zaduživanja Vašingtona. Ova situacija dovodi do egzodusa sa tržišta američkih obveznica, što dodatno pritisne vrednost dolara.
Pad dolara ukazuje na to da se može suočiti sa najgorim prvim polugodištem od 15-procentnog gubitka 1973. godine, kao i na najslabijem rezultatu u bilo kom šestomesečnom periodu od 2009. godine. U međuvremenu, evro je porastao za 13 procenata i sada se trguje iznad 1,17 dolara, što predstavlja suprotan trend. Ovo se dešava dok investitori usmeravaju pažnju na rizike koji postoje u najvećoj svetskoj ekonomiji, kao i na povećanu potražnju za sigurnom imovinom, poput nemačkih obveznica.
Endru Bols, glavni investicioni direktor za globalni fiksni prihod u grupi „Pimko“, smatra da i dalje ne postoji značajna pretnja statusu dolara kao de fakto svetske rezervne valute. Ipak, on upozorava da to ne znači da ne može doći do značajnog slabljenja američkog dolara. Ovaj trend preusmerava globalne investitore ka većoj zaštiti od izloženosti dolaru, što dodatno doprinosi padu njegove vrednosti.
Osim toga, zlato je dostiglo rekordne vrednosti ove godine, što se može povezati sa kontinuiranom kupovinom centralnih banaka i drugih investitora koji su zabrinuti zbog devalvacije svoje dolarske imovine. Ova situacija ukazuje na sve veći interes za alternativne investicije dok se dolar suočava sa padom.
Investitori su u potrazi za sigurnim lukama, a to često znači preusmeravanje sredstava iz američkog dolara i američkih obveznica ka drugim vrstama imovine. Ovaj fenomen može dodatno destabilizovati dolar, dok se sve više ljudi okreće zlatu i drugim plemenitim metalima kao obliku zaštite od inflacije i devalvacije.
Tržište valuta je veoma dinamično i podložno promenama usled različitih ekonomskih i političkih faktora. S obzirom na trenutne trendove, mnogi analitičari i investitori pažljivo prate situaciju, kako bi se prilagodili novonastalim uslovima. Savremeni ekonomski izazovi zahtevaju od investitora da budu fleksibilni i spremni da brzo reaguju na promene u globalnom ekonomskom pejzažu.
U zaključku, američki dolar se suočava sa ozbiljnim izazovima koji bi mogli imati dugoročne posledice po njegovu poziciju na globalnom tržištu. Investitori će morati da budu oprezni i strateški orijentisani kako bi se zaštitili od potencijalnih gubitaka koji proističu iz trenutnih ekonomskih neizvesnosti.
