Hotelske usluge na bazi all inclusive aranžmana, koje su veoma popularne u Turskoj, uskoro bi mogle da dobiju novi koncept, saopštili su izvori iz turističke industrije za TASS. Prema izveštaju Turske fondacije za sprečavanje rasipanja, u Turskoj se godišnje baci u proseku 23 miliona tona hrane, a oko 35 odsto voća i povrća završi u đubretu pre nego što stigne do trpeze. Ova situacija, koja dodatno podstiče inflaciju cena hrane, navela je Predsedništvo Saveta za poljoprivrednu i prehrambenu politiku da pokrene inicijativu za smanjenje rasipanja.
Predstavnici turske turističke industrije su više puta predlagali reviziju formata all inclusive. Međutim, većina njih veruje da će on ostati u upotrebi, iako bi mogao biti delimično izmenjen kako bi se zadovoljili rastući zahtevi turista za kvalitetom usluge. Postoje različiti predlozi, uključujući one koje je iznelo udruženje ugostitelja, ali konačna odluka o ovom pitanju biće na hotelima koji primaju turiste.
Savjet je pripremio sveobuhvatan izveštaj o borbi protiv rasipanja hrane, koji će biti predstavljen predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Očekuje se da će nakon što se ovo pitanje iznese pred Skupštinu, zakonske mere okončati rasipanje hrane i sprečiti restorane da nameću obavezne porcije za takozvane „raskošne doručke“.
Trend „raskošnih doručaka“, koji je postao veoma popularan, pretvorio se u pravi izazov. Restorani često odbijaju da posluže doručak za dve osobe kada su tri gosta za stolom, insistirajući na serviranju prema broju osoba. Ova praksa ne samo da izaziva nezadovoljstvo gostiju, već i višestruko povećava rasipanje hrane. Ramazan Bingol, član Predsedničkog saveta za poljoprivrednu i prehrambenu politiku, izjavio je da se čak 50 odsto „raskošnih doručaka“ baca.
Prema njegovim rečima, ovo rasipanje se povećava zbog insistiranja restorana na broju gostiju. Na primer, tri ili četiri prijatelja mogu lako da se najedu doručkom za dve osobe, ali mnogi restorani nameću porcije prema broju gostiju, što rezultira time da se hrana koja se stavi na tanjir često ne pojede i završi u đubretu. Bingol je takođe istakao da su hotelski švedski stolovi još jedan izvor rasipanja, jer gosti često uzimaju više nego što mogu da pojedu, misleći da imaju mnogo izbora.
Naglašavajući važnost borbe protiv inflacije cena hrane u Turskoj, Bingol je rekao da je ključno prvo sprečiti rasipanje. Kao Predsednički savet za poljoprivrednu i prehrambenu politiku, pripremaju sveobuhvatan izveštaj koji će biti predstavljen predsedniku, a zatim i relevantnim institucijama. Bingol je objasnio da bi, ukoliko izveštaj stigne do Skupštine, mogle biti uvedene određene mere za sprečavanje rasipanja.
Jedna od mogućih promena je da se sistem all inclusive transformiše u sistem à la carte, gde bi gosti naručivali onoliko hrane koliko mogu da pojedu. Umesto da uzimaju svu hranu koja im je dostupna, gosti bi birali ono što žele, čime bi se smanjila količina hrane koja se baca. Takođe, uz zakonske regulative, restorani i kafići ne bi mogli da nameću obavezne porcije po osobi, što bi omogućilo veću fleksibilnost kod naručivanja hrane.
U izveštaju koji priprema Savet, posebno se ističe deo o uličnim životinjama. Naglašava se da se hrana ne sme bacati na ulice pod izgovorom hranjenja životinja, jer to ne samo da prlja grad, već i povećava širenje bakterija. Bingol je rekao da životinje koje jedu ovu hranu mogu oboleti, a ulice postaju leglo mikroba.
S obzirom na sve ove izazove, Bingol je istakao da je najvažnije sprečiti da do rasipanja hrane uopšte dođe. Preporučuje se prikupljanje ostataka hrane i slanje u skloništa za životinje, ali naglašava da je ključno da se smanji i sama proizvodnja viška hrane. Ove mere bi mogle značajno doprineti smanjenju rasipanja i poboljšanju kvaliteta usluge u hotelskoj industriji u Turskoj.
