Ove godine, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, održano je predavanje pod nazivom „Slatki putopisi: Nezaboravni ukus Srbije“, koje je vodila istoričarka umetnosti Marina Lukić Cvetić. Ova manifestacija pružila je posetiocima priliku da saznaju više o slatku, jednom od najomiljenijih srpskih specijaliteta, njegovoj istoriji, simbolici konzumiranja, kao i tajnama pripreme, posluživanja i čuvanja ovog tradicionalnog jela.
Slatko se u Srbiji tradicionalno služi gostima u znak dobrodošlice, a smatra se i simbolom domaćinske kulture i gostoprimstva. Marina Lukić Cvetić istakla je da su prvi zapisi o slatku kao specijalitetu potekli iz Vizantije, gde se voće u medu pripremalo kao poslastica. Kasnije, sa otkrićem i proizvodnjom šećera, ovaj običaj je postao popularan i na Mediteranu. Osim Srba, ovaj način pripreme slatkog praktikuju i Grci, Cincari, Jevreji, Makedonci i Bugari.
Predavanje je obuhvatilo i zabeleške putopisaca iz 19. veka koji su dolazili u Srbiju. Oto Dubislav Pirh je 1829. godine beležio kako su domaćice u Beogradu služile vino, voće i slatko, koje se tada smatralo vrhunskim specijalitetom. Feliks Kanic, koji je opisivao srpske slave, primetio je da se slatko i kafa služe u svim društvenim slojevima, od najskromnijih trgovaca do ministara i lekara, što govori o njegovoj važnosti u srpskoj tradiciji.
U predavanju je naglašeno i da je slatko često darivano u posebnim prilikama, a da je u građanskim kućama bilo veoma cenjeno kao poklon. Tokom 20. veka, s prenosom veština pripreme slatkog na selo, ovaj običaj se i dalje održava, a danas se slatko više priprema na selu nego u gradovima.
Marina Lukić Cvetić takođe je predstavila „Muzej slatka“ koji je otvoren 2016. godine u porodičnoj kući Cvetića u Kraljevu. Ovaj jedinstveni muzej ima za cilj očuvanje i promociju srpskog kulturnog i gastronomskog nasleđa. Kroz kolekcionarsku, konzervatorsku i radioničarsku delatnost, Muzej slatka predstavlja autentičan deo kulturne ponude Kraljeva. Posetioci mogu da se upoznaju sa različitim vrstama slatkog, njihovim pripremama i značajem u srpskoj tradiciji.
Uprkos modernizaciji i brzim promenama u načinu života, slatko ostaje simbol srpskog domaćinstva. Domaćice se i dalje trude da očuvaju ovaj običaj, a mnoge porodice imaju svoje tajne recepte koji se prenose s generacije na generaciju. Ove tradicije ne samo da obogaćuju porodične veze, već i jačaju identitet zajednice.
Na kraju predavanja, posetioci su imali priliku da degustiraju razne vrste slatkog, što je dodatno obogatilo iskustvo. Takvi događaji doprinose očuvanju tradicija, a istovremeno pružaju mladim generacijama priliku da se upoznaju sa bogatom kulturnom baštinom Srbije.
U svetlu ovih informacija, jasno je da slatko nije samo poslastica, već i simbol srpske tradicije, gostoprimstva i kulturnog identiteta. Održavanje ovakvih manifestacija i muzeja pomaže u očuvanju i promociji ovih vrednosti, kao i u podsticanju zajednice da se ponovo okrene svojim korenima i tradicijama. Srpsko slatko ostaje neizostavni deo svakog doma, i to će se verovatno nastaviti i u budućnosti, jer predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, između porodice i zajednice.
