Veverice su postale poznate kao simpatične šumske životinje, ali njihova uloga u ekosistemu je mnogo značajnija od onoga što se obično misli. Ove male životinje, poznate po svojoj razigranosti i spretnosti, zapravo su prirodni inženjeri šumarstva. Njihova karakteristika da zaboravljaju gde su zakopale plodove koje su sakupile omogućava im da nesvesno doprinose obnovi šuma i prirode.
Na Vršačkim planinama, zabeležen je fascinantan primer ovog „veveričjeg pošumljavanja“. Tamo su veverice na jednom mestu posadile oko 30.000 stabala hrasta lužnjaka, kitnjaka, sladuna i cera. Ova nova šuma, koja se prostire na 40 hektara iznad sela Markovac, nekada je bila vinograd, a sada predstavlja redak slučaj prirodne obnove velikih površina bez ljudske intervencije.
Čedomir Karović, upravnik Šumske uprave „Vršac“, objašnjava kako veverice igraju ključnu ulogu u procesu pošumljavanja. „Veverice su jedine životinje koje prenose žireve sa jednog mesta na drugo i zakopavaju ih u zemlju kako bi ih sačuvale kao prihranu za zimu. Ova šuma, koja ima nepravilan, slučajan raspored stabala, nastala je zahvaljujući njima“, ističe Karović.
Procene pokazuju da jedna veverica tokom jeseni sakupi i zakopa između 5.000 i 10.000 različitih plodova, iako im je za zimske zalihe potrebno mnogo manje. Žireve obično iznose iz šume na otvorena mesta, kako bi ih zaštitile od drugih šumskih životinja. Njihova zaboravnost koja dolazi s vremenom omogućava da novi stabla niču iz plodova koje su ostavile iza sebe.
Iako se veverice vešto skrivaju u šumama, posetioci Gradskog parka u Vršcu često ih mogu videti. Međutim, gradski život i buka im ne prija, pa se u ovom gradu mogu sresti još samo na nekoliko mesta, poput parkića sa košarkaškim terenom ili na starom groblju.
Karović naglašava da je uloga veverica od izuzetne važnosti za prirodu, a istovremeno olakšava posao šumarskim radnicima. „To je ogromna korist za prirodu, a nama značajno olakšava posao i smanjuje troškove, imajući u vidu da pošumljavanje jednog hektara košta između 200.000 i 300.000 dinara. Ovako smo besplatno dobili gotovu šumu, koju ćemo, međutim, morati adekvatno da negujemo kako bi nastavila da raste zdravo“, kaže Karović. U narednom periodu planiraju da uklone slabija stabla i razdvoje ona koja su preblizu jedno drugom, čime će dodatno doprineti onome što su veverice nesvesno stvorile.
Ovaj prirodni fenomen nije jedinstven samo za Vršačke planine. Slični primeri primećeni su na još tri lokacije u ovom području, što ukazuje na značaj veverica u očuvanju i obnovi šumskih ekosistema. Njihova uloga se često zaboravlja, ali postaje sve očiglednija kroz ovakve prirodne procese.
Ova priča o vevericama i njihovom doprinosu šumarstvu podseća nas na to koliko su životinje u prirodi povezane i koliko značajno utiču na ekosistem. Njihove prirodne navike, iako možda deluju jednostavno, imaju dalekosežne efekte koji pomažu u očuvanju i obnavljanju šuma, čime se doprinosi opštem zdravlju životne sredine. U svetu gde su ljudske aktivnosti često usmerene na uništavanje prirode, ovakvi primeri podsećaju na važnost očuvanja i zaštite prirodnih resursa.
