Brisel – Nove evropske “zelene tarife” za proizvođače čelika, cementa i drugih proizvoda sa visokim emisijama ugljenika danas stupaju na snagu, a njihov cilj je da podstaknu dekarbonizaciju, prenosi „Gardijan“.
Ove tarife su deo šireg plana Evropske unije da smanji emisije ugljenika i postigne ciljeve održivosti. Uvođenje ovih mera ima za cilj da osigura da kompanije koje prodaju proizvode sa visokim nivoima emisija ugljenika na tržištu EU poštuju propise koji se odnose na zaštitu životne sredine. U suprotnom, suočiće se sa sankcijama koje mogu biti finansijski teške.
Prema rečima zvaničnika Evropske komisije Stefana Sežurnea, kompanije bi trebalo da pozdrave uvođenje mehanizma za određivanje nivoa ugljenika (CBAM), koji je osmišljen kao alat za borbu protiv klimatskih promena. Ovaj mehanizam će omogućiti EU da prati i reguliše nivo emisija ugljenika koji proizvodi kompanije unutar i van Evrope.
Sežurne je naglasio da će CBAM doprineti ravnoteži tržišta i podstaći kompanije da investiraju u ekološki održive tehnologije. “Uvođenje ovih tarifa nije samo pitanje regulative, već i prilika za kompanije da se prilagode novim tržišnim zahtevima i da pređu na održivije metode proizvodnje,” dodao je on.
Očekuje se da će nova pravila imati značajan uticaj na industrije koje su tradicionalno smatrane “prljavim”. To uključuje čeličane i fabrike cementa, koje su među najvećim zagađivačima ugljenika. EU je pod pritiskom da smanji emisije za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine, kao deo svojih obaveza prema Pariskom sporazumu.
Novi regulativni okvir dolazi u vreme kada se mnoge zemlje suočavaju sa sve većim pritiscima da pređu na održivije izvore energije i smanje zavisnost od fosilnih goriva. U toj borbi, evropski lideri smatraju da je važno da postave visoke standarde za industriju, kako bi postigli ciljeve zaštite životne sredine.
Kritičari novih tarifa upozoravaju da bi one mogle dovesti do povećanja cena proizvoda na evropskom tržištu, što bi moglo imati negativan uticaj na potrošače. Takođe, postoji zabrinutost da bi neki proizvođači mogli da presele svoje poslovanje van EU u zemlje sa slabijim ekološkim standardima, što bi moglo smanjiti konkurentnost evropskih kompanija.
Međutim, pristalice ovih mera smatraju da će dugoročne koristi od smanjenja emisija i prelaska na održive tehnologije nadmašiti kratkoročne troškove. “Ove tarife će podstaći inovacije i razvoj novih tehnologija koje će na kraju biti profitabilne za kompanije,” rekao je Sežurne.
Osim toga, uvodeći strože propise za proizvode sa visokim emisijama ugljenika, EU takođe nastoji da zaštiti svoje tržište od nepoštene konkurencije iz zemalja koje ne primenjuju slične standarde. Očekuje se da će CBAM postati model za druge regione sveta koji se suočavaju sa sličnim izazovima u borbi protiv klimatskih promena.
U ovom kontekstu, EU takođe planira da poveća svoju podršku za istraživanje i razvoj novih tehnologija koje će pomoći u smanjenju emisija. To uključuje investicije u obnovljive izvore energije, kao i u tehnologije za hvatanje i skladištenje ugljenika.
Kako bi se osiguralo da se novi propisi pravilno primenjuju, EU će uspostaviti mehanizme za praćenje i izveštavanje o emisijama ugljenika. Kompanije će biti obavezne da redovno dostavljaju podatke o svojim emisijama, a one koje ne budu u skladu sa pravilima suočiće se sa ozbiljnim posledicama.
S obzirom na sve veće globalne napore da se reše problemi klimatskih promena, uvođenje ovih tarifa u Evropi može poslužiti kao važan korak ka održivoj budućnosti. EU se nada da će svojim liderstvom inspirisati i druge zemlje da preduzmu slične korake u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.
