Cetinjske tragedije, koje su se dogodile ove godine i pre dve i po godine, duboko su potresle crnogorsku javnost. Na dnevnom redu skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu našle su se tragedije u kojima je smrtno stradalo više od 20 ljudi, uključujući i četvoro dece. Prva tragedija dogodila se 1. januara ove godine, kada je Aca Martinović ubio 12 ljudi, među kojima dvoje dece. Ova tragedija je dodatno osvetlila rane koje su ostale nakon masakra 12. avgusta 2022. godine, kada je Vuk Borilović ubio deset ljudi, uključujući dva dečaka, rođenu braću.
Ove tragedije su izazvale žestoke rasprave o bezbednosti i odgovornosti vlasti. Tokom sednice Odbora, v. d. direktora Uprave policije, Lazar Šćepanović, istakao je da je događaj od 1. januara bio nepredvidiv i da se nije moglo proaktivno sprečiti. On je naglasio da je video-snimak sa proslave, gde je krenuo krvavi pir, objavljen od strane članova zajednice, a ne policije. „Atmosfera je bila potpuno idilična“, kazao je Šćepanović, dodajući da su policijski službenici preduzeli sve neophodne mere.
Ministar unutrašnjih poslova, Danilo Šaranović, rekao je da je Specijalna jedinica policije spremna da reaguje u roku od minut od poziva. On je istakao važnost brze reakcije u situacijama aktivne pretnje, naglašavajući odgovornost vlasti da unaprede bezbednosne procedure. Takođe, komentarisao je tragediju iz 2022. godine, ističući da je uputio zahteve za dostavljanje informacija tadašnjem v.d. direktora Uprave policije, Nikoli Terziću.
Ključni element ove tragedije bio je pištolj koji je izvršilac uzeo iz pomoćnog objekta, a prema najvećem stepenu sumnje, iz šporeta. Šćepanović je napomenuo da je Martinović prethodno bio registrovan u evidencijama policije. Šaranović je dodao da je koren problema u bezbednosnoj politici i načinu na koji je vođena Uprava policije u prethodnom periodu.
Poslanik DPS-a, Oskar Huter, izrazio je želju da Cetinje postane prestonica turizma i kulture, umesto što je prema navodima Šaranovića, trenutno prestonica klanova. On je postavio pitanje o broju policajaca koji su bili prisutni na Cetinju 1. januara, ističući da je očigledno da nije bio dovoljan. Huter je ukazao na odgovornost lokalnih vlasti, napominjući da je trebalo da se ozbiljnije pozabave prvom tragedijom.
Tokom rasprave, Huter je priznao svoju odgovornost kao odbornik, izražavajući kajanje što nije ranije upozorio na moguće opasnosti. On je rekao da je tada smatrao da ne treba dizati buru kako se ne bi stvorila slika koja bi se tumačila kao skupljanje političkih poena. „Ne umanjujući sopstvenu odgovornost, koja je manja od vaše (Šaranović)“, rekao je Huter, ukazujući na potrebu za zajedničkim delovanjem u cilju poboljšanja sigurnosti.
Ove tragedije su izazvale široku diskusiju o bezbednosti u Crnoj Gori i potrebi za reformama u policiji. Javnost postavlja pitanje kako sprečiti slične događaje u budućnosti, a vlasti su pod pritiskom da pokažu konkretne korake ka unapređenju bezbednosnog sistema. U tom kontekstu, očigledno je da se mora raditi na edukaciji i obuci policijskih službenika, kao i na jačanju kapaciteta specijalnih jedinica koje su zadužene za brzo reagovanje u kriznim situacijama.
Cetinjske tragedije su tragični podsetnik na to koliko je važno imati efikasan sistem bezbednosti koji može da reaguje na vreme i spreči gubitke života. U tom smislu, očekivanja javnosti su visoka, a vlasti su pod velikim pritiskom da dokažu svoju spremnost i sposobnost da zaštite građane. U svetlu svega ovoga, jasno je da je potrebno hitno delovanje kako bi se obnovilo poverenje građana u institucije, a prevencija budućih tragedija postala prioritet.
