Na vojvođanskim poljima juče je počela setva šećerne repe, čime je najavljen početak najvažnijeg posla u poljoprivredi ove godine. Očekuje se da će prolećne poljoprivredne kulture zauzeti od 2,3 do 2,5 miliona hektara na nivou cele Srbije. Nakon šećerne repe, tokom aprila planira se setva kukuruza, koji svake godine zauzima najviše površina, oko milion hektara. Pored kukuruza, na redu su i soja i suncokret.
Povrtari će takođe početi sa setvom tridesetak vrsta povrća. Jesenas je obavljena setva ozimih useva, a sada se poljoprivrednici pripremaju za proljetne radove. Ove godine, šećerna repa će zauzeti oko 30.000 hektara, prema najavama šećerana u Crvenki, Vrbasu i Pećinicama. Poljoprivrednici su počeli sa setvom ove industrijske biljke nakon što su dobili seme, koje uz ostali repomaterijal obezbeđuju šećerane. Troškovi setve biće uračunati prilikom predaje slaktog korena.
Milan Popović iz Kulpina, poljoprivrednik koji je govorio za Dnevnik, istakao je da se prošle godine isplatila samo šećerna repa. To će neke ratara u Bačkoj Petrovcu naterati da se okrenu ovoj biljci koja nije bila zastupljena u njihovim atarima ranijih godina.
Šećernu repu će prerađivati dve kompanije u tri šećerane. Kompanija Sunoko će prerađivati u šećeranama u Vrbasu i Pećincima, dok će kompanija Helenik sugar raditi u šećerani u Crvenici. U prošloj godini, Sunoko je preradio oko 1,2 miliona tona repe i dobio 170.000 tona šećera. Najbolji prinos bio je u Sremu, sa 61 tonom po hektaru, dok je u Bačkoj bio 53 tone, a u Banatu 46 tona po hektaru.
Prošle godine, prinos šećerne repe iznosio je oko 50 tona po hektaru, uprkos suši i visokim temperaturama. Ovaj prinos je odličan kada se uporedi sa drugim ratarskim kulturama, čiji su rodovi bili mali, a cene niske, što nije pokrilo troškove proizvodnje. Poljoprivrednici će zbog toga menjati setvenu strukturu i dati prednost repi, pogotovo što se unapred zna da će tona repe koštati 45 evra, uz bonus za digestiju iznad 16.
Kako bi se obavio veliki posao na oko 2,5 miliona hektara, pomoći će i državne subvencije. Uprava za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede saopštila je da osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji za parcele prijavljene po osnovu faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta neće biti automatski isplaćivani vlasnicima zemljišta u slučajevima kada su iste parcele istovremeno prijavljene i od strane vlasnika zemljišta. Ove parcele biće predmet detaljne kontrole kako bi se zaštitila budžetska sredstva i sprečile zloupotrebe.
Isplata podsticaja biće izvršena tek nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi uslovi, odnosno kada se utvrdi ko faktički koristi poljoprivredno zemljište. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić naglasio je važnost da svaki dinar podsticaja stigne do onih koji zaista rade na njivama. Pozvao je sve poljoprivredne proizvođače da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju ugovor o zakupu ili vlasnički list, kako bi se podrška obezbedila onima koji faktički koriste poljoprivredno zemljište.
Ministarstvo je takođe naglasilo da će svaka zloupotreba sistema podsticaja biti sankcionisana u skladu sa važećim propisima. Ove mere imaju za cilj da se obezbedi kontrola i nulta tolerancija na zloupotrebe, čime se želi zaštititi budžetska sredstva i pomoći onim poljoprivrednicima koji zaista rade na zemlji.
U svetlu ovih aktivnosti, poljoprivreda u Srbiji se suočava sa izazovima, ali i prilikama za unapređenje i rast. Pravilna setvena struktura i korišćenje subvencija mogu značajno doprineti poboljšanju prinosa i ekonomskog stanja poljoprivrednika.
