U danima kada još traje radost Hristovog rođenja, na Mali Božić, u Nikšiću je pokrenuta akcija prikupljanja pomoći za izgradnju vodovoda, kako bi u konaku manastira Preobraženja Gospodnjeg u Hercegovim lukama na planini Somini, na nadmorskoj visini od oko 1.600 metara, potekla voda. Ova akcija je posebno značajna, jer se smatra da je nekada ovde dvor imao Herceg Stjepan Vukčić Kosača. Iako ovaj kraj Banjana važi kao bezvodan, na manastirskom prostoru postoji više izvora vode, za koje meštani tvrde da nikada ne presušuju.
U ovoj svetinji žive dve monahinje, Sinklitikija i Bosiljka, koje svakodnevno obavljaju svoje dužnosti i brinu se o manastiru. Prva sredstva za vodovod prikupljena su preksinoć na prazničnom solističkom koncertu Tijane Vučetić pod nazivom „Neka zvone zvona radosti“, koji je održan u prepunoj sali Nikšićkog pozorišta. Ovaj koncert je okupio mnoge ljude dobre volje koji su želeli da pomognu u ovom plemenitom projektu.
Život u ovom delu nikšićkog kraja često je paralizovan zbog velikih snežnih padavina. U takvim uslovima, Banjani i Rudinjani, uz pomoć prijatelja iz NVO „Miholjski zbor“, dolaze do manastira donoseći namirnice i lekove. Uspomene na te trenutke su lepe, a monahinje ih uvek dočekuju sa osmehom i rečima: „Nismo same, sa nama je Bog!“ Ova rečenica postala je simbol nade i zajedništva među ljudima ovog kraja.
Moderatorka koncerta, Marijana Tomić, naglasila je važnost ovog događaja rečima: „Ovo je veče u kome se peva da bismo pamtili. Da u konaku manastira Somina poteče voda. Voda kao znak života, obnove i nade.“ Ovaj projekat simbolizuje povezanost između ljudi, prirode i duhovnosti.
Manastir na Somini je izgrađen od strane vernog naroda ovog kraja, uz podršku dijaspore. Temelje manastira osveštavao je mitropolit Amfilohije 1996. godine, a osvećenje je obavljeno na Svetog Jovana Bogoslova 9. oktobra 2001. godine. Tokom izgradnje, mnogi su pomogli, a među njima su i Radomir Š. Lučić, kao i Tomo i Novica Baćović, koji su darovali imanje ovom hramu u sećanje na svog sina i sinovca Miodraga, koji je poginuo na trebinjskom ratištu devedesetih.
U unutrašnjosti hrama postavljene su spomen-ploče sa više od 800 imena nastradalih sa prostora Banjana, Grahova, Golije, Oputne Rudine, Nikšićkih Rudina, Kamenska i dela Hercegovine u periodu od 1941. do 1946. godine. Ove ploče podsećaju na sve one koji su dali svoje živote za veru pravoslavnu, kralja i otadžbinu. Takođe, tu su i imena 12 boraca pripadnika bivše JNA, koji su poginuli na hercegovačkom ratištu od 1991. do 1996. godine.
Prikupljanje sredstava za vodovod predstavlja ne samo materijalni, već i duhovni i simbolički korak ka obnavljanju života u ovom kraju. Voda koja će poteći iz manastirskog izvora biće simbol obnove i nade za sve ljude koji žive u ovom regionu. Ova akcija je takođe podsticaj zajedništvu i solidarnosti među ljudima, jer se jedino zajedničkim snagama može doći do ostvarenja ovakvih ciljeva.
Na kraju, važno je naglasiti da je svaki doprinos u ovoj akciji od velike važnosti. Bilo da se radi o finansijskoj pomoći, donacijama ili fizičkom prisustvu na događajima poput koncerta, svaki pojedinac ima priliku da bude deo nečega većeg. Ova inicijativa nije samo o izgradnji vodovoda, već i o jačanju zajednice i očuvanju tradicije, vere i kulture ovog kraja. U svetu koji se često suočava sa izazovima, ovakve akcije podsećaju nas na snagu zajedništva i ljubavi među ljudima.
