Cetinjske tragedije, koje su se dogodile u poslednje vreme, ostavile su dubok trag u društvu, a nedavna sednica skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu donela je nova razmatranja o ovom teškom pitanju. Na dnevnom redu našle su se tragedije koje su se desile u poslednjih nekoliko godina, uključujući i nedavni masovni zločin koji se dogodio 1. januara 2025. godine, kada je ubijeno 12 ljudi, među kojima su bila i dvoje dece. Ova tragedija je osvetlila ozbiljan problem bezbednosti u Srbiji, posebno u kontekstu mentalnog zdravlja i pristupa oružju.
Prethodna tragedija na Cetinju dogodila se 12. avgusta 2022. godine, kada je Vuk Borilović ubio deset osoba, uključujući i dva dečaka, koja su bila rođena braća. Ove krvave epizode izazvale su šok i nevericu, kako u lokalnoj zajednici, tako i širom zemlje. Na sednici Odbora za bezbednost diskutovalo se o uzrocima ovih masovnih zločina, kao i o mogućim rešenjima koja bi mogla da doprinesu sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti.
Jedan od ključnih faktora koji je istaknut tokom rasprave jeste mentalno zdravlje pojedinaca, kao i dostupnost oružja. Mnogi učesnici su ukazali na to da bi trebalo uvesti strože mere kontrole prilikom izdavanja dozvola za posedovanje oružja. S obzirom na to da su oba zločina počinili pojedinci sa problemima u mentalnom zdravlju, postavlja se pitanje kako sistem može da prepozna i pomogne ovakvim osobama pre nego što dođe do tragedije.
Takođe, na sednici je diskutovano o potrebnim reformama u obrazovanju i podizanju svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Stručnjaci su napomenuli da bi škole trebale da imaju psihologe i stručnjake za mentalno zdravlje koji bi mogli da pruže podršku deci i adolescentima, kao i da identifikuju potencijalne probleme pre nego što se pogoršaju. Uvođenje programa koji se bave emocionalnom inteligencijom i rešavanjem konflikata moglo bi značajno doprineti smanjenju nasilja među mladima.
Osim toga, predstavljeni su i predlozi za unapređenje saradnje između različitih institucija koje se bave bezbednošću i mentalnim zdravljem. Policija, socijalne službe i zdravstveni sistemi treba da rade zajedno kako bi identifikovali rizične pojedince i pružili im potrebnu pomoć. Ova saradnja bi mogla da omogući pravovremeno delovanje i sprečavanje potencijalnih tragedija.
U okviru diskusije, naglašena je i važnost javne svesti i angažovanja građana. Učesnici su se saglasili da bi lokalne zajednice trebale aktivno da se uključe u razvoj preventivnih programa i inicijativa koje bi se bavile nasiljem i mentalnim zdravljem. Organizovanje radionica, predavanja i drugih programa može pomoći u stvaranju sigurnijih okruženja i jačanju zajedništva.
Takođe, važno je napomenuti da su ovakvi događaji često praćeni medijskom histerijom, koja može dodatno traumatizovati preživele i porodice žrtava. U tom smislu, apeluje se na novinare i medije da izveštavaju odgovorno i saosećajno, uzimajući u obzir emocije svih uključenih strana.
Na kraju, zaključeno je da je potrebno raditi na izgradnji društva koje će brinuti o svojim članovima i pružati im podršku u teškim trenucima. Prevencija nasilja i rad na mentalnom zdravlju ne smeju biti zanemareni, a sistem bi trebao da bude sposoban da prepozna i reaguje na potrebe svojih građana. Samo kroz zajednički rad i angažovanje možemo nadati se mirnijoj i sigurnijoj budućnosti za sve.
