Setva pšenice se odlaže, ali ovog oktobra biće posejano više nego lani. U jeku jesenske sezone, poljoprivrednici se suočavaju sa različitim izazovima, ali i prilikama koje donosi ova godina. U Srbiji je setva pšenice, koja je jedan od najvažnijih žitarica, planirana za oktobar mesec, iako su vremenski uslovi i druge okolnosti dovele do određenih odlaganja.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, ovog oktobra se očekuje da će površine pod pšenicom biti veće u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2022. godine, setva pšenice je bila manja zbog sušnog leta i nedostatka padavina koje su uticale na kvalitet zemljišta i mogućnost obrade. Ove godine, situacija se čini povoljnijom, sa više padavina tokom leta koje su doprinele vlažnosti tla.
Poljoprivrednici su svesni važnosti pšenice kao strateške kulture, jer ona obezbeđuje osnovne prehrambene potrebe stanovništva, kao i sirovine za stočnu hranu i industriju. U Srbiji, pšenica se gaji na više od 600.000 hektara, a proizvodnja se u velikoj meri oslanja na povoljnu klimatsku situaciju i adekvatne agrotehničke mere.
Jedan od faktora koji su uticali na odluku o povećanju setvenih površina jeste i trenutna potražnja za pšenicom na domaćem i stranom tržištu. Cene pšenice su u poslednje vreme u porastu, što dodatno motiviše poljoprivrednike da se odluče na veće setve. Naime, u prvih devet meseci 2023. godine, izvoz pšenice iz Srbije zabeležio je rast, a potražnja iz zemalja u regionu i Evropske unije nije opadala.
Uprkos povoljnim uslovima za setvu, poljoprivrednici se i dalje suočavaju sa izazovima. Cene đubriva i drugih inputa za poljoprivredu su u porastu, što može uticati na profitabilnost. Takođe, sezonske vremenske nepogode, poput suše ili jakih kiša, mogu dovesti do smanjenja prinosa, što dodatno komplikuje situaciju.
Poljoprivredne stručne službe preporučuju poljoprivrednicima da obrate pažnju na izbor sorti pšenice koje su otpornije na bolesti i klimatske promene. Takođe, pravilna primena agrotehničkih mera, poput plodoreda, upotrebe kvalitetnog semena i primene odgovarajućih zaštitnih sredstava, može značajno doprineti ostvarivanju boljih prinosa.
Iako se setva odlaže, stručnjaci naglašavaju da se ne treba žuriti sa radovima na njivama. Pravilno vreme setve može uticati na kvalitet i količinu ubranog ploda. U idealnim uslovima, setva pšenice bi trebala da se obavi u periodu od sredine oktobra do kraja novembra, kada su uslovi za nicanje optimalni.
Osim toga, poljoprivrednici bi trebali da razmotre mogućnost korišćenja agrotehničkih mera za poboljšanje uslova rasta. To uključuje analizu kvaliteta tla, primenu đubriva na osnovu preporuka stručnjaka, kao i redovno praćenje stanja useva tokom vegetacije. Ulaganje u tehnologiju i obuku može znatno povećati efikasnost i smanjiti rizike.
U zaključku, setva pšenice u Srbiji se suočava sa izazovima, ali i prilikama. Povećanje setvenih površina može doneti pozitivne rezultate, ukoliko se pažljivo planira i izvrši. Poljoprivrednici imaju priliku da koriste povoljne klimatske uslove, ali i da se suoče sa izazovima tržišta i troškova. Pšenica ostaje ključna kultura za srpsku poljoprivredu, i njena proizvodnja će i dalje biti u centru pažnje svih zainteresovanih strana.
