Široj javnosti poznat kao narodni heroj, Kosta Stamenković je figura čije ime i dalje odjekuje u Leskovcu. Njegov doprinos društvenom, političkom i sportskom životu ovog grada nije zaboravljen, a ulice i škola nose njegovo ime. Mnogobrojne biste i spomenik u centralnom gradskom parku svedoče o njegovom ugledu. Rođen 1893. godine u siromašnoj porodici, Kosta je od malih nogu shvatio šta znači boriti se za opstanak. Ovaj poriv ga je naveo da se uključi u radnički pokret i da ostavi snažan pečat na društveni život Leskovca.
Tokom Prvog svetskog rata, Kosta je služio u mitraljeskom odeljenju Moravske divizije, gde je prošao kroz teške trenutke, uključujući i Albansku golgotu. Nakon rata, Leskovac se razvijao kao jedan od vodećih proizvodnih centara Kraljevine Jugoslavije. Kosta je započeo rad u mlinu Živka Stoiljkovića, ali je 1925. godine doživeo tešku nesreću kada mu je mašina povredila levu ruku. I pored toga, nije odustao od borbe za prava radnika i ubrzo se posvetio organizovanju radničke klase.
U vremenu kada su komunisti bili gurnuti u ilegalu, Kosta je pokušao da utiče na svest radničke klase putem legalnih sredstava. Kao član uprave KUD „Abrašević“, organizovao je prvomajske uranke kako bi prenosio poruke koje su se kretale u pravcu radničkog pokreta. Njegova rodna kuća danas ima status kulturnog dobra i obnovljena je uz pomoć lokalne samouprave. Muzej u Leskovcu radi na pripremi moderne prezentacije o njegovom životu kao simbolu revolucije i radničkog pokreta.
U oblasti sporta, Kosta je bio jedan od osnivača fudbalskog kluba „Crvena zastava“, koji se kasnije preimenovao u „Dubočicu“. Njegova vizija o sportu bila je da se kroz njega šire nove ideje i da se radnici okupljaju u zajednici. Buržoazija u Leskovcu, koja je izrabljivala radnike, često je bila meta štrajkova, a Kosta je organizovao „Štrajkačku kuhinju“ kako bi pomogao radnicima tokom tih teških vremena.
S obzirom na to da je Srbija 1912. godine usvojila Zakon o radu, koji nije imao efekta u praksi, radnici su se suočavali s teškim uslovima rada. Kosta je predvodio štrajkove koji su se završavali povećanjem dnevnica i uvođenjem osmočasovnog radnog vremena. Njegovo vođstvo i ugled među radnicima i industrijalcima bili su ključni za postizanje ovih reformi.
Kosta se dva puta ženio; iz prvog braka dobio je ćerku Leposavu. Međutim, uoči Drugog svetskog rata, uhvaćen je i zatvoren u Bileći, gde je bio sa poznatim ličnostima kao što su Moša Pijade i Đorđe Andrejević Kuna. Po povratku u Leskovac, Kosta i njegova ćerka su se uključili u formiranje Kukavičkog partizanskog odreda. Tokom jedne od akcija, bili su opkoljeni od strane četnika, ali su se borili do poslednjeg trenutka, koristeći preostale bombe.
Sedam godina nakon rata, Kosta Stamenković je posthumno proglašen narodnim herojem. Njegov mlađi brat Stojan preživeo je rat, a njihova porodica je 1950. godine poklonila rodnu kuću Narodnom muzeju u Leskovcu. Kosta Stamenković ostaje simbol borbe za radnička prava i društvenu pravdu u Leskovcu i šire, a njegov doprinos će zauvek ostati urezan u pamćenju građana.
