Mraz je ozbiljno ugrozio voćarsku proizvodnju u Srbiji, posebno kada su u pitanju ključne vrste voća kao što su jabuke, šljive, maline i trešnje. Ovaj prirodni fenomen ne utiče samo na smanjenje prinosa, već i na kvalitet voća. Poljoprivrednici širom zemlje beleže velike štete, a jedan od njih, Dušan Janković iz Oglađenovca, ističe da su njegovi voćnjaci pretrpeli ozbiljne posledice.
Janković gaji šljive na hektar i po i kupinu na 20 ari. Dok je mraz potpuno uništio njegov rod šljive, kupina je, srećom, ostala neozleđena. Prema njegovim rečima, kupina uspeva čak i u nepovoljnim vremenskim uslovima, dok su šljive potpuno propale. On objašnjava da je loša oplodnja, koja je usledila tokom kišovitog i hladnog perioda, dodatno otežala situaciju. U ovoj godini, Janković ne očekuje nikakav rod šljiva, pa se suočava s gubitkom, jer se bavi i sušenjem šljiva.
Još jedna posledica ovog mraza je predviđanje viših cena voća. Janković objašnjava da se očekuje da će cene šljiva rasti, jer na tržištu gotovo da i neće biti šljive za otkup. U poređenju sa prošlom godinom, kada je imao bogatu proizvodnju i prodavao šljive po cijenama od 130 do 200 dinara, sada se suočava s potpunim nedostatkom roda. Iako ima nešto višanja i trešanja, to je samo za lične potrebe.
Kada je reč o evropskom tržištu, Janković navodi da otkupljivači imaju dovoljno šljive na lageru, što će im omogućiti da obezbede zalihe za narednu godinu. On ističe da se šljive otkupljuju po trenutnim cenama, koje bi se mogle kretati i do 250 dinara po kilogramu.
U vezi s mrazom, Janković je naglasio da ne postoji mnogo načina da se voćnjaci zaštite od njega. Čak ni kada se upotrebljavaju razne metode kao što su prskanje, grejanje ili paljenje slame, mraz ostaje jača sila. U razgovoru sa savetnicom iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, Mirjanom Petrović, objašnjava se nekoliko metoda zaštite voćnjaka.
Jedna od najčešćih metoda je zadimljavanje, koja može povećati temperaturu za 0,5 do 1,5 ºC. Međutim, to nije uvek dovoljno za zaštitu od jačeg mraza. Temperaturna inverzija, koja koristi velike ventilatore ili helikoptere, može podići temperaturu za 2 do 3 ºC, ali je složenija za primenu. Na kraju, veštačka kiša se koristi kako bi se zaštitili cvetovi i plodovi prskanjem vodom u obliku fine izmaglice, stvarajući zaštitni sloj leda.
Preporučuje se da se prskanje započne kada temperatura padne na 0 ºC i da se ne prekida dok traje mraz, jer čak i kratki prekid može biti štetan. Ove metode su od suštinske važnosti za zaštitu voćnjaka, ali, kao što Janković ističe, nemaju uvek garant uspeha.
U svetlu svih ovih izazova, voćari se suočavaju s teškim vremenima, ali i mogućim povećanjem cena voća na tržištu. Budućnost voćarske proizvodnje u Srbiji zavisi od klimatskih uslova i sposobnosti poljoprivrednika da se prilagode sve većim izazovima uzrokovanim promenama u vremenskim uslovima.
