Slovenija je uvela obavezni božićni bonus u iznosu od 639 evra za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru. Ovaj neoporezivi iznos, koji je polovina minimalne zarade, biće isplaćen najkasnije do 18. decembra. Kompanije koje se suočavaju sa finansijskim poteškoćama moći će da odlože isplatu do 31. marta naredne godine. Ova odluka predstavlja značajan korak ka poboljšanju ekonomskog statusa radnika i podsticanju potrošnje tokom praznika.
S druge strane, u Srbiji ne postoji poseban poreski tretman za božićnice i praznični bonus, što utiče na to da samo 12 do 15 procenata kompanija isplaćuje 13. platu. Prema rečima Zorana Ristića, savetnika za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, u Srbiji ne postoji razlika između ovih dodataka i redovnih plata, što je u suprotnosti sa praksom u mnogim evropskim zemljama gde je isplata 13. plate uobičajena i zakonom regulisana.
Ristić naglašava da poslodavci u Srbiji tretiraju 13. platu kao dobrovoljni bonus, čime se povećava motivacija zaposlenih, ali da bi veći broj poslodavaca isplaćivao ove bonuse ukoliko bi postojale određene olakšice. U slučaju da bi se 13. plata smatrala neoporezivim iznosom, poslodavci bi bili podstaknuti da je isplaćuju, smatra Ristić.
Mnoge evropske zemlje, poput Grčke, Portugala i Španije, imaju zakonski propisanu 13. platu, dok u nekim drugim zemljama, kao što su Francuska, Švajcarska, Holandija i Belgija, ovo je deo poslovne tradicije. Ristić ukazuje da su neka preduzeća iz nemačkih i austrijskih modela prenela ovu praksu u Srbiju, što bi moglo doprineti unapređenju poslovne kulture.
U Hrvatskoj je takođe uobičajena isplata 13. plate, a ovakva praksa se širi i na druge evropske zemlje. Prema Ristiću, ovakvo nagrađivanje zaposlenih trebalo bi posmatrati kao praznični bonus i nagradu koju kompanije dodeljuju svojim radnicima, kako bi se obezbedila bolja atmosfera tokom praznika.
Što se tiče zakonskih okvira, bonusi i 13. plata u Srbiji imaju isti poreski tretman kao i redovne zarade, što znači da se na njih obračunavaju porezi i doprinosi. Prema rečima Aleksandra Trifunovića, poreskog konsultanta, važeći Zakon o radu ne definiše posebno 13. platu, a do 2014. godine ona se smatrala prihodom od kapitala. Nakon izmena, odlučeno je da se može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti, ali samo ukoliko je to ranije ugovoreno.
Poslodavci koji žele da nagrade svoje zaposlene 13. platom nemaju nikakve olakšice, a ova isplata se obračunava kao trošak i smanjuje oporezivu dobit kompanije. Odluku o isplati donosi nadležni organ kompanije, a isplata se može izvršiti zajedno sa novembarskom zaradom ili kao akontacija za decembar.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da bi Srbija mogla da ima koristi od uvođenja sličnog sistema kao u Sloveniji ili drugim evropskim zemljama. Ova praksa ne samo da bi pomogla zaposlenima, već bi i podstakla potrošnju i doprinela boljoj ekonomskoj situaciji u zemlji. Na kraju, razgovor o ovoj temi je neophodan, jer bi omogućio da se 13. plata i božićni bonus postanu deo poslovne kulture u Srbiji, umesto da ostanu privilegija samo nekih zaposlenih.
