Danas su Ukrajina i Rusija izvršile najveću razmenu civila i ratnih zarobljenika, po 390 sa obe strane, kao što je dogovoreno na pregovorima u Istanbulu pre nedelju dana. Ova razmena predstavlja značajan iskorak u odnosima između dve zemlje, koje se već mesecima nalaze u teškom sukobu.
Međutim, ostaje pitanje da li će Rusija i Ukrajina započeti direktne pregovore o primirju i prekidu rata. Pitanje je koje se postavlja nakon što je američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Tramp je izjavio da je razgovor bio dobar i da su se strane dogovorile da odmah započnu pregovore o primirju, a zatim i o završetku rata. On je dodao da će detalje dogovarati direktno dve strane.
Tramp je takođe naglasio da je Vatikan izrazio interesovanje da bude domaćin ovih pregovora. Međutim, Putin je imao drugačiji stav. On je istakao spremnost za saradnju sa Ukrajinom na izradi memoranduma o mirovnim pregovorima, ali je odbio predlog o bezuslovnom prekidu vatre u trajanju od 30 dana. Njegov savetnik, Jurij Ušakov, dodao je da u razgovoru nije bilo reči o vremenskom okviru za prekid vatre, ali su Tramp i Putin razgovarali o postizanju dogovora.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nakon razgovora sa Trampom, izjavio je da je Ukrajina spremna na potpuni bezuslovni prekid vatre, ali da će u slučaju neispunjenja dogovora uslediti još snažnije sankcije. On je pomenuo različite lokacije za održavanje pregovora, uključujući Tursku, Vatikan i Švajcarsku.
S obzirom na situaciju, analitičar Marko Savković iz Isak Fonda izrazio je sumnju da je razmena zarobljenika znak da su pregovori blizu. On smatra da su raniji pokušaji pregovora, uključujući one u Istanbulu, bili neuspešni i da Rusija i dalje ima vojne ciljeve koje želi da ostvari. Savković je istakao da trenutni sukob više liči na rat iscrpljivanja, gde se ne beleže značajnija pomeranja linije fronta.
Na pitanje o mogućem zamrznutom konfliktu, Savković je naveo da bi Rusija morala da se odrekne svojih proklamovanih ciljeva. Takođe je ukazao na to da Trampov pristup varira, što dodatno komplikuje situaciju. Tramp je prethodno bio spreman da vrši pritisak na Ukrajinu kako bi se došlo do mira, dok sada izgleda da pokušava da izvrši pritisak na Rusiju.
Savković je podsetio da su evropski saveznici SAD uveli 17. paket sankcija, dok Vašington preispituje njihov efekat. On je istakao „nepresušnu ingenioznost“ Rusije u pokušaju da zaobiđe sankcije. U svetlu trenutne situacije, postavlja se pitanje šta Amerika može ponuditi Rusiji ili kako može da joj zapreti.
Savković je sugerisao da SAD može nastaviti da podržava Ukrajinu vojnom opremom, što je od suštinske važnosti za Ukrajinu. Takođe je ukazao na potrebu za međunarodnom konferencijom na kojoj bi se razgovaralo o svim akterima, ali je izrazio pesimizam u vezi s realnošću takvih sastanaka.
Na kraju, situacija ostaje neizvesna, a sve strane su svesne da je potreban dijalog i pregovori kako bi se došlo do trajnog rešenja. Ipak, očigledno je da su trenuci napetosti i nesigurnosti i dalje prisutni, dok svet pažljivo prati razvoj događaja u ovom sukobu koji traje već više od godinu dana.
